Branič

497

принудном поравњењу није потпупо од Петра наилатио, у толико ће бити дужан да доплати, т. ј. биће дужан да доплати још само 200 динара, а за рест иошто је иала главна обвеза, пало је и јемство. У Београду, 16 Анрила 1889 г. Тодор Симовић Г. Јован Ж. Јовановић, иисар суда окр. београдског, полажући 3 Сентембра ове год. правозаступнички иснит, имао је да реши овај : Писмени задатак Милан Недељковић из Плужине јави своме кмету Радовану, да се од неког времена у околини његове нојате виђа неки непознати човек. Чим спази да му се он приближи, замиче у шуму. По оделу рекао би да је из суседног округа. Сумња да то није но знати хајдук Здравко. Кмет Радован повлади Милану односно ове сумње. Рече му да је Здравко проглашен влашку за хајдука и уцењен са 1000 динара; упути га да припази на ненознатога, и да га, ако је могуће, ухвати и доведе везана. Милан обећа. ГГосле кратког времена, Милан, који од тога доба. ноеаше напуњену пушку, снази у једној чесги непозната човека на спавању, потегне пушку иубије га. За тим оде кмету и јави догађај. Пошто се доказало да убијени није хајдук Здравко, но јс некакав лудак из суседног округа, који бежи од света и лута но шумама, — иолиција оптужи окружном суду Милана за убиство с иредумишљајем. Милан се одговара да је убиство учинио у заблуди држећи да је убијени хајдук Здравко : а учинио га је, вели, нешто из страха да се он не нробуди и њега не нападне, а нешто из жеље да дође до 1000 динара уцсне. Признаје да му је кмет Радован казао да непознатог само ухвати и доведе везана. Имајући на уму: одредбу § 54 а, пронис § 59 тачка 1, и § 158 казн. зак., као и одредбе § 154, 155 и 156 истог законика — )'. кандидат ваља да својим побудама квалиФикује дело, и да каже : је ли и ио ком закону кажњиво или не. Иопитач Алекса С. Јовановић судија Касационог суда