Branič

503

Јованом, да су имање, које им је на део припало, смешади и заједно га уживали, и да је њихог, отац био у заједници са туженим у време смрти своје. Али не признају да су њих двојица у задрузи били зато, што задруге између оца и сииа не може бити по закону; на нрема томе тужени и нема нраво да сам наследи део имања очевог. Према овоме кандидат треба да реши: 1, .Је ли постојала задруга између туженог Јована и његовог оца Милана носле учињене деобе са тужиоцима, и ако је иостојала, то по коме закону? 2, Имају ли тужиоци право да наследе Д1 а дела од оног имања, које је њиховом оцу на део ирииало нри деоби са њима: или, има ли тужени ираво да исто имање сам наследи? Г>ило да спорно имање досуди тужиоцима по њиховом тражењу, било, нак, да га досуди туженоме, треба да наведе закон по коме то Доеуђује. Илија ЈагодиЂ судија Аиеладионог суда Одговор: Са повратком сина Јована код оца после деобс и са смешом њихова имања образована је задруга потпуно у духу § 50 грађ. зак., како но имовини тако и сроству. А у оваком случају, а по § 528 грађ. зак., Јован је најпречи наследпик, као сродиик и задругар, — на кад то све стоји доказано нризнањем тужилаца но § 180 грађ. ност., онда, налазим: да тужиоци немају нрава на деобу, него их треба одбити. Београд, 30 Сентембра 1889 г. Илија ЂаковиБ Г. Косга Д. Шпартаљ, секретар вар. суда на првозаступ ничком исииту 1 Октобра о. г. имао је да реши овај Писмени задатак На јавној лицитацији 8 јуна 1885 купи Вдравко Недељковић извесно ненокретн® имање; а 20 истог месеца, кад је од њега затражена куновна цена, изјави да је имање препродао Милану Миљковићу кога ириводи да новац положи. Полиција прибележи то на протоколу, новац иаплати од Милана и иошаље га окружном суду на разправу са извешћем да је тај новац положио Милан, и да по пристанку Здравкову њему ваља издати тапију као прекупцу. Услед овога суд нозове Милана да положи извесиу суму у таксеним маркама на име преносне таксе, да би му могао издати таиију. Милан то учини.