Branič

1

11РИЛ0Г „ВРАНИЧУ"

СРВИ! При растанку свомс са ведиком уставотворном скупштином, Ла сам вам нреко ваших изабраника иаговестио да иов устав нашој милој и драгој отаџбини дајем не Себе, већ Сипа Свога и Србије ради. Данас је настао час да Своју мисао народу објасним, да дам сљедства Својој већ од дужег времена утврђеној намери. За ову искрену и иосљедњу реч као Владалац народу Саоме, данашњи сам дан изабрао, с' тога што је то за Мене једна од оних успомена на светле тренутке, када сам помоћу вашом, Срби, успео да у државном животу Србије Своју вдадавину обележим новом земаљском тековином. Седма се година навршује како сам се вољом вашом и нризнањем Европе узвисио на краљевско достојаиство, а двадесет је прва скорим како по праву рођења Свога и земаљских устапова седим иа ирестолу Својнх славиих предака. За то време радио сам кодико сам умео, зиао и могао, свакад само у цељи да посдужим обиовљеној Српској државпој мисли, утврђеној садашњости, осигураиој будућиости. У унутрашњој подитици земаљској имао сам јасап и одређен правац, да Србпји дам обдик, установе и користи модерне Европске државе. У деветнајестом веку рођеиа држава и пе може и ие сме себе ради друкчије, она се мора руководити к' нанретку, културн и цивилизацији, ма с' кодико жртава то бидо скопчапо, и то вам у овом часу, у ком се Моја улога свршава, понавља из дубине душе вама захвалан и одан вам нрви Краљ.