Branič

о

лину Трна предела тадашњег нишког пашалука, а о друге на област Ћостендила, који као окрЈг улазаше у састав пашалука софијског. 3 Од Златокоаа. на десној обали Мораве према Врањи, путу што води на Ћостендил-бању преко села Тибужда, Лукова, Св. Илије, Стајковца и Радовнице, граница је село Пролесје. Пза њега настају крајишта Ћостендила и ЕгриПаланке. 4 Од Златокосса деспо, споредним путем што води преко манастира Св. Прохора Куманову, грапица је на самом кумановском ждрелу село Којинце. Пза њега село Пелинце, Нагоричина, остају ван граница врањанске области. 5 Главним кумановским друмом идући Куманову одпосно Скопљу, граница је иза села Биљача у Моравици, село Миратовце, исиред кога село Табановце остаје у кумановској области. 6 Главним друмом ка Гилхану у Старој Србији, граница је село Домаровце на левој обали Мораве више села Кончуле. Овако међашећи покрајину Врање главним пограничним тачкама, показасмо уједно и њена саобраћајиа средства. Још ваља коју рећи и о старим друмовима. Из Моравице идућп од Кумапова стари пут, пушта јући се преко Самољичких брда у врањанско поморавље, удара код Левосоја иза Агужбегова хана преко старог римског моста, који носи име „Јаребички мост». Прелази крај се та Жужелице, Крајимировца, Жбевца, Кршевице, Рајистовца, Црног Луга и Ратаја, па допире до села Златокопа наспрам Врање. Идући непрестано десном обалом. Мораве, одатле слази до врањанске Бање ; па даље секући Мораву код Владичпна Хана, дохвата се планине Кукавице, и слази у лесковачку котлину. Ту је граница врањанском округу село Грабовница. Другп један крак тога пута, нспод врањанске Бање код села Леманча удара старим друмом што се зове «калдрма," и преко села Дупљана слази у Дервен и Грделицу