Branič

Страна 38.

Б Р А

Н И Ч

Број 4.

Ваља сад расправити друго једно питање, које се ие може прећи ћутке: пптање о политичким правима жена. Ми смо већ видели, да у друштвима милитарним или делимично милитарним, право гласања жена не одговара строго правичности; пошто оне не иодносе једнаке терете, није право ни да имају једнаке власти. Полазећи од претпоставке, да ће укидање милитарнога режима једнога дана уклонити ту тешкоћу, ваља се запнтати, да ли ће онда бити корисно, да се женама да право гласања. Треба одредити утипај; којп ће право гласања жена пмати на одбрану стварних политичких права. Због пзвесних разлога ми смо склони мислити, да би тада била ослабљена сталност тих права. Компаративна лакоћа којом жене попуштају својим утисцима наиинила би од растења њнховог утицаја штетан фактор за законодавни рад. Би 1]а људска, како су сад конституисана, и сувише су потчињена владавини својих сиецијалиих осећаја. А код жена је тренутно осећање мно-го јаче но код људи. Та црта нлхховога карактера стојн у супротности са хладноћом, која треба да председава изради закона. Да би се могли градити добри закони претходни је услов, чувати се од страсти које изазивају пролазни узроци или особени- предмети. Данас је тај претходни услов само непотпуно осигуран; он би био још неосигуранији, кад бп право гласања било распрострто и на жене. Тој моралној разлици приближује се аналого и интелектуална разлика. Врло мало људи, а још мање жена имају тачно мишљење о томе, где је место општему и апстрактному. На њпхову мисао дејствује једино оно што је засебно и конкретно. Девет законодаваца на десет и деведесет и девет бирача на сто мисле само на непосредне резултате мере, коју предузимају, а никако не мнсле на посредне резултате, на преседане, које ће та мера створнти или на утицај, који ће она имати на људски карактер. Кад би жене гласале, ово занимање оним, што је блиско и лично о трошку онога, што је удаљено и безлично, још би бпло силније и тада би била многобројнија бескрајна зла, која већ изазивају садашњи условн. Ми смо доказали, да постоји радикална опозпција између породпчнога и државног морала, и да је штетно уводити један у сферу другога, зло може чак и смртно постати, кад би се то увађање беспрекидно продужавало. А познато је, да понашање опредељава карактер; његова другарица, интелигенција, служи му само као оруђе за нрибављање сатисфакције осећајима, чпји скуп сачињава карактер. Данас осећаји већ нагоне људе и жене, да кваре државни

морал, уводећи у њ морал породице. Према својим материнским функцијама, жене су нарочито склоне пре да награде недостатак заслуге него саме заслуге, и да даду више мањој способности. Љубав према створењима без одбране, — како би се могао назвати родитељски инстинкт — моћннја је код жене но код човека и опредељава више њено понашање у породнци и ван ње, и то би је више но човека увлачило у службу прекомерне бриге око слабијих, који би били стављени над јачима. Данас је тежња оба пола, да сматрају грађане као да они имају све ради своје беспомоћности, док та беспомоћност долази за то што немају заслуга; кад би се ова тежња, јача код жене но код човека, вршила у домену политике, она би собом донела маркиранију бригу у корист неспособних и на штету способнијих. У место поштовања права, које, као што смо видели, у практици условљава примену начела, да сваки примп добре или рђаве резултате својега лнчног понашања, ми бисмо видели, да би права трпила чешће и општије повреде. Користи, ко.је бн имали јачи, биле би врло често одузимане у цељи да се помогне старијима и невоље ових последњих чешће би падале на терет јачима. Друга једна нарочита прта жена долази не од њихових материнских, нсго од њихових брачних односа. Њихови осећаји, нарочито израђени за специјалну склоност бризи око деце, још су и згоднп за избор мужа у мери, у којој им прилике доиуштају избор Физичка или умна снага, или обе ове особине заједно, то су црте људскога карактера, које највише привлаче жене. Отуда код жене култус снаге у свима њеним формама, отуда п њен релативни конзерватизам. Жене су подложније но људн утицају ауторитета, ма под каком формом се он појавлшвао — политичком, соиијалном илп црквеном — та тежња дела на све степене друштвенога развитка. Чак и у приликама, у којима би изгледало, да би њихова инстинктивна осећања требала да изазову противно дејство , жене остају од људи вернпје навикама, које су освећене изречним заповестима предака; отуда код Јуанга жене носе елементарнији костим но људи, који су иочели да се покривају прегачом. Жена је увек била више од човека обузета религиозним фанатизмом, који је само израз екстремне потчпњености сили која се сматра као натприродна. Грци су опазили ову разлику између два пола; она је посматрана у Јапану, Хиндуси нам за њу дају иримере, и она се показује у целој Европи. Ако би се дало женама право гласања, то осећања, које у њима изазива власт и њен апарат у свима својим обли-