Branič

Страна 102.

Б Р А Н И Ч

Број 8.

Испитни одбор: нредседник г. Ђ. СтеФановић; чланови: г. г. М. Ст. Марковпћ, д-р. Д. Мпјушковпћ, д-р. 3. Угричић и Г. Мидовановић који је дао н нисменн задатак из кривичног права. Пословођа Рад. Ристић писар Мннистарства Правде. Испит је трајао цео дан — усмени пре а писменн по подне. 4. Г. Јован Стојанови^ писар Апелационог Суда из Београда, 19. Јануара 1897. Испитни одбор као под 1. Писмени задатак, из областп грађанског права, дао је г. д-р. 3. Угричић. Испит је трајао цео дан пре подне усмени, а после подне писмени. 5. Г. Милан Влајкови& адв. практикант из Београда, 26. Јануара 1897. Испитни одбор као под 1. Пословођа г. Мплен Стевановнћ, писар Министарства Правде. Писмени задатак дао је г. Андра Ђорђевић из области грађанскога права. Испит је трајао цео дан. 6. Г. Ђор^е Оканови& бив. судија крагујевачког Првостепеног Суда. Испитни одбор: председник г. д-р. С. Вељковпћ, чланови: г. г. М. Ст. Марковић, А. Ђорђевић, Г. Миловановић и А. С. Јовановић, који је дао н писмени задатак из грађ. права. Пословођа: г. Милен Стевановић писар Министарства Правде. Усмени је исппт био 26. Апрпла 1897. по подне, а писмени 27. ист. м. пре подне. 7. Г. Јован Д. СпаоиЂ. бив. судија смедеревског Првостеп. Суда. Испнтни одбор и ппсмени задатак као код 6. Испит је трајао 27. анрила цео дан. 8. Г. Стојан Грујнз. бпв, судија зајечарског Првостепеног Суда. Испитни одбор: председннк г. д-р. С. Вељковпћ; члановп: г. г. С. Петковић, А. Ђорђевнћ, Г. Миловановпћ и А. С. Јовановић. Ппсмени задатак дао је г. Миловановић из кривичног права. Пословођа: г. Милен Стевановић, нисар Мин. Правде. Испит је трајао 11. и 12. Јуна 1897. по подне. 9. Г. Стеван Груби&, писар Првостеп. београд. Трговачког Суда. Испитни одбор, као под 8. Писмени задатак, из области грађанског права, дао је г. Стеван Петковић. Испит је био 16. Јуна 1897. и трајао је од 3—8 часова по нодне. 10. Г. Урош Кузманови!, секретар Београдске Општине 18. Јуна 1897. Испитни одбор као код 8.

Писмени задатак дао је г. А. С. Јовановић из грађанског законика. Испит је трајао цело после подне. 11. Г. Милета Бел>акови&, бив. судија зајечарског Првостеп. Суда, 27. Августа 1897. Испптнн одбор: председник г. А. С. Јовановић; чланови: г. г. М. Ст. Марковић, А. Ђорђевић, Г. Миловановић и С. Петковић. Пословођа: г. Милен Стевановић. Писмени задатак дао је председник одбора из кривичног права. Испит је трајао цело после подне. 12. Г. Стеван КојадиновиБ, судија лозннчког Првостепеног Суда, 18. Септембра 1897. Испитни одбор као код 8. Писмени задатак дао је г. А. Ђорђевић из грађанског права. Исцит је трајао од 3—8 часова по подне. Сви кандидатп добро су положили испите, и ако се ови испити по квалиФпкацији пптања и обиму испптних предмета, као п с обзиром на науку код појединих предмета, знатно разликују од испита пре пзмене законског наређења о правозаступничким испитима. ПРАВОЗАСТУПНИтаО УДРУЖЕЕЕ

Са друге јавне дискусије. ^ недељу 23. Новембра настављена је дискусија о §. 840. грађ. зак., пошто су раније објављене тачке, које об}~хвата ју пптање о овом §-у. Кад се пскуппо довољан број чланова и гостију, председник удружења отворпо је конФеренцију и први је узео реч Г. Љуб. Живкови$. адвокат, наводећи. да је изворник нашега грађ. закона аустрпјскп грађанскн законик. Треба отворити и у овом случају аустријски грађ. законик, да би се нашао нравп смисао §§. 840. и 829. о којима је овде реч. Прва алпнеја §. 840. нашег грађ. законпка, то је §. 1367. аустр. зак. Ако би умр'о јемац, који не би дао нп ручне залоге ни непокретне, онда за трп го дине преетаје уговор на јемство. Јемац је н. пр. умр'о 1. Јануара 1894., а обвези, коју је он гарантовао, истиче рок 1. Јануара 1899., пет година доцнпје него што је он умр'о. Од кога ће момента ту тећн рок за застарелост јемства од три године? Од рока обвезе, од када је, управо, правна могућност добивена, да се гонн дужник. Законодавац није хтео да прави бесмислице, а бесмислица би била допустити, да јемац изиђе из обвезе, пре него што је поверплац добио правне могућности, да гони дужника. Тако је протумачен §. 1367. аустр. зак.,тако се има разумети и прва алинеја §. 840. нашег законика.