Branič

Б Р А Н И Ч

Број ,9.

закон ће се применити и иреко граница, не на основу некакве куртоазије, већ на осноку једнога права. Или човек нема никакво нраво на иротекцију свога народног закона, и онда, ако му страна држава и допустн да се на њега позове на њеном земљишту, то ће бити само проста толеранција од које је она господар". И ако су државе једна од друге независне, опет њима доминнрају извесна права која су оне дужне респектовати. \Уе188 се овако о овом питању изражава: „Ми одбацујемо теорију стат}*та, јер нема правне основе ни сигурности; она припада ирошаости које више нема. Новија времена, умножившп међупародне односе, иризнавши човеку његова права, објавивши надмоћност човека над стварима, траже, за решење сукоба међу разним законодавствима, установљење једнога правног начела, које стоји изнад куртоазије и толеранције земаљскога суверенства; правнога начела које ће бити применљиво у свима временима и свима местима." То је додирна тачка нових теорија, њихова заједничка разлика од теорије статута. Али ове сагласности и између њих нестаје, кад је у питању критеријум којим се треба послужити у одвајању оних права која човеку прниадају свуда и на сваком месту. Нитање то поделпло је следбенике модерних теорија на две школе: немачку и италијанСку Ову последњу не треба помешати са старом италпјанском школои која је основана на теорији статута. Ми ћемо прегледати обе модерне школе. §• IНемачка школа. 29. Немачка школа, као и италијанска иолази од принципа да странцн имају ирава на уживање извесних закона своје земље и онда кад су ван ове, не на основу међународне узајамности, већ на основу једнога ирава које не може зависити од ћуди неке државе. Односно, пак, знака по коме ће се тп закони од других распознати, немачка школа усвојила је као пра вило да законе о којима је овде реч ваља издвојити помоћу општих правних принципа. За сваки правни посао треба, на основу тих нринципа, специјално одредити законодавство под које о.а треба да потпадне. Од немачке школе навешћемо систем ЛУаесћ!ег-ов и 8ау1^пу-ев.')

1) Ваља још, као в&жног аутора из немачке школс, поменути бсћаевпег-;), адвоката у Франкфурту на Мајни. Најважније му је дело: Еп1шске1ип§ (Зеа ш1етиа(:шш11< п Ргјуа1тесћ1:з.

а. Сиотем 'УУаесћ-ћег-ов. 30. У својим чланцнма, публнкованнм у Агсћ 1V (нг спчНеНсће Ргах18, \Уаесћ1:ег је изиео своје гледиште о колизији закона у међународном приватном праву. По њему судија треба спорове да регаава једино на основу закона државе која га је поставила. Он хоће, дакле, да судија, имајући пред собом сукоб закона развих народа, прво извиди да ли закони његове земље не садрже одредбе по којима се ти сукоби имају расправити. Ако оваке одредбе оскудевају, судија онда треба да прибегне опгатем немачком праву. Али, примећује АУаесћ1ег, ни у једном делу овога права (римском праву и обичајима немачких народа) не налазе се правила која би се данас могла у свима питањима примеинти. При таквом стању ствари, судији је дужност, по овом аутору, да пронађе дух закона своје земље којп се баве истим предметом, па према томе да репш хоће ли или не те законе применити и на странце. Ако му дцх закона његове државе не даје доволших обавештења за расправу питања, судија ће просто применити текст истих закона. 1 ) Такав је сист м АУаесМег-ов. Систем ова.ј, како нама изгледа, не даје никакву солуцију. Он нема у внду саму теорију сукоба, већ једицо то како је ово иптање расправио немачки законодавац. Он поставља као начело, да судија којн има да реши један сукоб закона треба да извиди како позптивни закони његове земље то питање расправљају. Пптање баш и јесте у којим случајнма треба законодавац да дозво .ш примену и туђих закона у својој држави. Казати судији: Ви ћете, ако се јави један овакав сукоб, решити га онако како су га закони вагае земље решили, то значи да је законодавац исто питање већ расправио. Нисмо тим нигата добили, кад нам АУаесћгег не каже каквих иачела има један законодавац да се придржава. ако хоће да позитивним законима пнтање о овим сукобима рашчисти. На сваки начин, законодавац може да за сукобе закона пропише правила каква се њему допадају, алп о томе није реч, већ о начелима које државе треба да имају у виду, кад хоће да у своје народне законе унесу решење ових сукоба. Ма да се, као гато вели бш^ешв, општа правила која је АУаесМег поставио не одликују ни мало тачногаћу, ппак је дело његово од велике користи, јер је он, својим тактом базираном на искуству, у већини сиецијалних случајева које је претресао доиео правилна регаења.

1) ЈРоеНх 1 I р. 33.