Branič

Број 9.

Б Р А Н И Ч

Страна 125.

кнада штете због неиспуњења и ако има роба какву берзансхгу или нијачну вредност, то се може тражити разлика између куповне цене и берзанске или пнјачне цене у времену и месту где се обвеза имала испунити (§. 376 ) Ако је куповина за обе странке трговачкп посао, то је купац дужан одмах, после лнФеровања робе од стране продавца, у колико је то према правилном току трговпне мог}^ће, ирегледати робу и ако има какве мане известити одмах продавца о томе. Ако купац не учини доставу, сматра се роба као примљена, осим, ако се тиче неке мане, која се није могла спазити при прегледу. Ако се покаже доцније таква мана, то се има достава о томе учпнити одмах чим се то открило. У противном сматра се да је роба примљена и односно те мане. За одржање права купчевих довољно је благовремено одашиљање доставе. Ако је продавац злонамерно прећутао мане, то се он не може позвати на те прописе (§. 377.) Прописи §. 377. примењују се и онда кад је лиферована друга роба, или друга количина робе, но што је погођена, у колико лиферована роба не одступа од погођене тако очигледно, да купац неће на то пристати (§. 379.) Ако је куповина за обе стране трговачки посао, онда је купац дужан, када оспорава робу, послату му са другог места да се стара да се привремено очува. Ако је роба изложена квару или ако има опасности у одлагању, може он робу и продати придржавајући се прописа §. 373. (§• 379.) Прописи одређени у овом одсеку за куповину ствари важе и за куповину хартија од вредности (§. 381.)

Остали одсеци садржавају лрописе, који се више или мање налазе и у нашем тргов законику, и за то их нећемо приказати. Главни смер овим чланцима био је тај, да се у неколико упознамо са садржином новог немачког тргов. законика, а нарочито да покажемо каквих великих и осетних празнина има у нашем трг. законику, који је донет још под владавином неумрлог Кнеза Милоша 26. Јануара 1860. г., како би се сви правници, а нарочито управа адвокатског удружења, заузели, да се донесе нов трговински законик, који ће стајати на висини данашњег стања тргов. права и који ће одговарати потребама тргов. обрта у нашој земљи, који се од издања садашњег законика до данас знатно и различно умножио и већи полет добио.—

ИЗ СУДНИЦЕ

XIV. Прече право наплате. (Одлука оаште седнице Касацноног СудаЈ. Непокретно нмање масе пок. Б. продато је јавном лпцитацијом. На рочишту одређеном за распоред новаца пријаве се: Р. са тражбином од 10.000 дгга., а М. са тражбином од 8000 дин., оспоравајући један другом првенство наплате. Поверплац Р. за доказ своје тражбе поднео је ориђ. меницу, по којој му дугују стараоцп масе горњп дЗ г г, а по овој меници суд је одобрио прибелешку 12. Јуна 1890. год. на имање дужнпка. Поверилац М. поднео је ориђ. меницу, по којој му оугује пок. Б. горњи дуг, кога је прибележио тек 19. Јуна 1890 год Упућен на парнпцу поверилац Р. тужп повериоца М. и затражи да њему суд досуди првенство у наплатп из добивенпх новаца од продаје масеног имања, заснивајући своје право на раније задобивеној залози. Тужени М. у основу оспори право тужиоцу наводећи, да је имање нродато као својина пок. Б., на коме он има залогу, а дужници су тужиочеви стараоци масе, који немају надлежног одобрења, да могу масу пок. Б. задужити; нити је тужилац задобио залогу на имање пок. Б. него је прибелешка по његовом тражењу одобрена на пмање стараоца масе пок. Б. Први суд узме, да је тужилац пречи у наплати од туженога п пресудом својом досуди му првенство наплате, налазећи; да је тужилац раније задобио залогу; да је задужење од стране стараоца учињено за масу, на шта су стараоци имали право но чл. 133. прав. о несп. делима, јер је решењем неспорног судије утврђен задружни однос између Н. пунољетног наследника пок. Б. и П. удове нок. Б. н њене малолетне деце и у оваковом стању није ни потребно одобрење старат. еудије по чл. 75. зак. о стар. По изјављеном нсзадовољству Анелац. Суд преиначи пресуду нрвога суда, одбије тужиоца од тражења, налазећн, да је тужилац задобио залогу на имање Н. и II., а не на имање пок. Б. које је продато; да задужење стараоца Н. и П. нема вредности без одобрења стар. судије по чл. 75. зак. о стар., па чак и кад би га било, тужилац не би имао права на новац добивен од продаје имања пок. Б. ио основу §. 490. грађ. зак., јер је наслеђе оно, што по исплати дугова покојникових остане. По жалби тужиоца Касац. Суд примедбама свога II. оделења од 9. Јуна 1897. Бр. 4079. поништи пресуду Апел. Суда са следећих разлога : Смисао горње пресуде тога суда у главноме се своди на то: да лични поверпоци пок. Б. који су доц-