Branič

Број 9.

Б Р А Н И Ч

Страна 127.

по коие наследницима има остати само оно, што остане по исплати дугова покојниковихКасациони Суд у својој општој седници од 6. Септембра 1897. год. Бр. 5650. одржни у сили примедбе свога оделења.

ПРАВОЗАСТУШШЧКИ ИСПИТ.

У недељу 14. т. м. полагао је правозаступнички испит г. Милутин Филиповић, писар крагујевачког првостепеног суда. Исгштни одбор био је овако састављен: председник: Г. Алекса Јовановић, судија Касационог Суда. чланови: Г. Гргур Миловановић, проФесор Велике Школе, Г. Лазар Поповић, судија Касационог Суда, Г. Д-р. Драгутин Мијушковић, проФесор Велике Школе и Г. Драгутин Гођевац, прдвозаступник. пословођа: Г. Милен Стевановић, писар Министар. Правде. нитали су: Г. Драгутин Гођевац, из трговачког и меничног права са законицима, који се на ова односе; Г. Д-р. Драг. Мијушковић из грађанског права, међународног приватног права са законима, и закона о старатељству; Г. Лазар Поповић из теорпје грађ. суд. поступка, теорије стец. суд. поступка са законима, и правила за неспорна дела: Г. Гргур Миловановић из кривичног права са законом, закона о штампи и закона о пороти; Г. Алекса С. Јовановић из кривичног суд. поступка, закона о шумама и закона о Главној Контроли. Писмени задатак, који је био из области крпвичног права и који је дао г. Алекса С. Јовановић, са одговором гласи: „Управа града Београда оптужи првостепеном суду за град Београд Миханла Ђорђевића, из Београда за следећа дела: 1. Што је као сопственик покретног млина на Дунаву, склањајући млин од леда, који је наилазио, дохватио волове Ђоке Нешића, помељара, без његова одобрења, привезао их за млин и потерао, да млин извуче. Сопственик Ђока стане отимати волове, погушају се и обојица падну у Дунав; но Михаило би спасен, а Ђока се удави. Међутим и лед потисне млин, те се и волови подаве. Оптужује се за убиство без предумшнљаја и поништај туђих ствари, а тражи се и грађанска накнада за волове;

2. Што је његов пас, кога због нападаја држи обично на ланцу, непредосторожношћу млађих једнога дана излетео на улицу и напао на Вујицу Николића, који је јашио на коњу. Коња пас мало изуједа, а Ву јица том приликом падне с коња и пребије руку, што се по лекарској сведочби сматра као лака повреда. Тужи га Вујица за лаку повреду од пада, и тражи накнаду за лечење." Замењујући суд, г. кандидат треба да донесе решење о стављању под суд; и том приликом да утврди: јесу ли наведена дела кажњива: ако су, под који законски пронис долазе; је ли оптуженик одговоран за тражење накнаде у оба случаја, и по ком закону ?

I. Стоји дело из §.158. зак.— нехатно убиство, стога, што тиме, што су се погушали, није се могло предвидети да ће смрт произаћи, већ је непажњом обојице, и Ђоке и Михмила, дело се догодило. Одговоран је за накнаду штете, јер је својим недозвољеним ноступком — бесправно узео волове — повод целој свађи, па и ислеђењу дао — §. 295. грађ. пост. и §. 8:9. грађ. зак. Не постоји дело понпштаја туђих ствари, које би се казнило но §. 295. крив. зак., јер непосредна радња, за којом је дело следовало, није произведена вољом учпнпочевом, већ случајем, за који грађански одговара, као што горе напоменух, опгужени Мпјајло. II. Стоји дело нехатне лаке повреде према Вујици, које би се казнпло но §. 180. II. одељ. у вези са §. 272. крив. зак. Одговоран је за трошкове око лечења према §. 820. грађ. зак. н §. 295. крив. зак. за нерад. А за повреду коња, ако би било каквих трошкова око лечења, такође ће платити. Кандидат је пспит добро положио. Истиит је трајао од 9 пре до 1 сах. по подне.

В Е С Н И к,

Дисциплинарни Суд. Указом Краљевим од 2. ов. м., а на предлог Мпнистра Правде постављени су у дисциплинарном суду: 3а председника: Г. Ђорђе СтеФановић, председник Глав. Контроле; за чланове: Г. Алекса СтеФановић, инспектор Министарства Унутрашњих Дела; Г. Вучко К. Ђорђевић, правни ре®ерент Министарства Грађевпна;