Branič

број 2.

13 р а н и ч

стр . 47.

Ови дакле практичари тумаче израз „просто" само у погледу форме; али никако не допуштају, да се сме и судити „иросто " и по „здравој памети" без икаквих. законских граница, већ у гроницама закона. Трећа група, практичара, тумачи да је у томе дужност општинских судова при суђењу: да се строго држе и формалног и материјалног законика, без обзира на §. 13. грађ. суд пост. и израза у тексту његовом — „просто". Ови своје гледиште поткрепљују тиме, да „законик о пост судском у грађ. споровима" постоји за то, да у главним потезима обележи метод при изналажењу истине у грађ. споровима и да се изближе обележи начин, како би се и у коме облику расправили грађански спорови без обзира на то. хоКе ли судити оиштински, ирвостеиени или виши судови. Према таком схватању, овп правници поред наведеног гледишта. надазе ослонца у одредбама §. §. 304. и 305 грађ. суд. пост.; а нарочито у тач. 2. §. 304. и т. 8. §. 305. поменутог зак. Ови дакле траже: да ошптински судови, као и првостепени и виши судови, примењују нри изрицању својих оддука у грађ. споровима, и формални и материјални заК' ник, као и сиецијалие законе, који засег^ај у област ириватног ирава. Према овим разиим гдедиштима на §. 13. грађ. судс. ност. можемо у гдавноме поставити ова питања: 1., да ди се израз „просто" односи и на формадну и материјадну страну грађанских нроцеса, код општинских судова ?; 2., иди се израз „просто" односи само на Фориалну страиу грађан, ирог^есп, код ових судова? Најзад, ова два питања можемо поставити и у другом обдику: а), да ди ће општ. судови изрицати своје оддуке пресуде и решења — држећи се строго и грађ. законика и грађ. судс. поступка у погдеду „извиђања" и доиошења своје писмене оддуке?; и б), да ди ће оишт. судови без обзира на форму како извиђања, тако и при изрицању своје оддуке, гдедати једино па то, да се при решавању гдавног спорног шггања не греше о материјални писани закониК? Да одговоримо на ова постављена питања.