Branič

стр. 206.

Б Р А Н II Ч

бро.т 7.

Овај је законик но своме изласку на свет (а у неко.шко већ и за време рада на њему) изазвао читаву научну књижевност, и у брзо је шта више дожнвео четири иревода на главне европске језике: фраицуски, немачки, италијански и пшански. При свем том се налазио ипак но који практичар, који би. 1 с обзиром на врло мали број школованих правпика међу црногорским судијама, исказивао своју бојазан у погледу могућиости његове примене у једиој земљи, где је примена врло деликатних и суитилних законских одредаба морала бити остављена људима, међу којима је могло бити и неиисмених. Сама нојава овог новог издања ублажује и у неколико отклања ту бојазан. Већ својом иојавом оио нам ново издање на име доказује, да су се одредбе овога законика, и ако полако и постепено, ипак примењивале у судовима; судска практика је н могла једина прстом указати на иоједине одредбе, које је требало изменити или допунити, и то како према општем народном духу и његовим појмовима, тако и према захтевима и потребама новијега времена. Из свега овога излази очевидно, да Општи Имовински Законик није изврсно дело само с теоријскога, већ да је он то и с чисто ирактичног гледишта. Тако је исто из овога јасно, да његов саставилац није узалуд унео у њ' народне правне обичаје и нојмове који с овима стоје у вези, да он није узалуд писао законик народу разумљивихм језиком, и да није узаман унео у овај толико дидактичног елемента, што све потврђује његову сталну свест о свима приликама и односима, у којима је овај законик имао да се примењује. С тога ми имамо пуно разлога, да и овом приликом честитамо Њ. В. Кнезу Николи на новом успеху Општег Имовинског Законика, чијим је првим издањем не само учињена велика корист Љеговој земљи, већ којим је и њеи углед у туђини подигнут. А исто тако, и не мање, имамо ]»азлога честитати саставиоцу Законика, првоме правнику на Славенском Југу, господину Д-ру Валтазару БогишиИу , који је био те ретке среће, — какву је тешко имао ма који други кодификатор из новијих времена, да лично поради и на усавршавању свога дела, пошто је као Министар Иравде у Црној Гори имао прилике и