Branič

стр . 258.

б р а н ii ч

бро.т 8.

„ Сшко село да има аозор на рђаве људе. Ако би гди лоиови у које еело дошли. да има одма оно село скочити и лоиове иоватати, и својим старешинама у руке иредати. Лосле ове заиоввсти, гди би се нашло да је лоиов у које ■село доодио н само леба јео, оно Де се село све дигнути и у Моску (?) иратити, и иоараЛв се све 1 '. 1 ) Имамо аутентичних иодатака и из прве владе књаза Милоша о непосредној исплати штете из општинске односно државне касе. Године 1823. на друму између Болеча и Гроцке, непознати лопови покраду робу Ђорђа Стојковића трговца из Београда, која је вожена на вашар у Приштпну. Ђо]>ђев брат од тетке Ђорђе Гроздановић, који је као калфа робу спроводио, пожали се кнезу у Гроп,кој. Он га тачно испита, где су боравили, колико су товара имали, штаје нестало, и колико ко ита штета. По фатури, коју је код себе имао, Гро дановић покаже суму ко.ја је износила око 480 гроша. Кнез све то заведе у протоко, а њега упуги да му се јави кад се врати са вашара. То време вашар у Приштини трајао јс по читав месец дана. По повратку Гроздановић сврати у Гроцку. Кнез му рече да иокрадену робу нису пронашли, али ће му се штета исплатити; и предаде му у папиру завијену целу суму вредности робе. Том приликом кнез објасни Гроздановићу: „ Од госаодара је наређено, коме иутнику што нестане у нчиој земљпто општина да исилати, да не би иутнуци штету триели ", 2 ) У свима овим доказима, лежи несумњиво сведочанетво, о непрекидној примени старог начела о заједничкој одговорности села. Ипак то начело у овом столећу поступно губи своју важност, услед друштвеног преображаја и основне измене иравних појмова. Заштита повређеног права, прелазила је искључиво у руке самих тужилаца или оштећених; Кривична одговорност са свима својим материјалним последицама, падала је само на учинноце; а село односно општина, сад већ организована јуридпчка корпорација, добијала је прилике да се заклетвом оелободи глобе, као старог обичаја. У овом дакле добу,

1) И у доцнијој К-Ђорђевој наредби од 21. Јува 1812. Бп. 750. стоји ,,да иошљем у Моску, да нису у овој земљи ". Ваљда у оба случаја значи претњу, прогоном изгредника у руске пределе. 2) Описаније живота Књ. Мидоша Т. Обреновића I. 1859. прва сзеска ■•стр 81.