Branič

стр . 278.

бранич

БРО.Т 8.

који иде у корлст тужилаца прима за доказ; а онај дсо који се клони на његову штсту, да га оставља н не узима у ириз])сњс и оцену". Аислациони Суд није усвојио ове примедбе КасаЦ. Оуда, већ је 9. Фебруара 1898. Бр. 475. дао еледеће нротивразло.ге: „Апелациони Суд је ценио иризнање туженога у потпуиости његовој (§. .185. гр. суд. посг.), на име да јс спорно имање била својина оца тужилаца, но да га је овај продао оцу његовом -— туженога, — па но томе да га тужени сада држи на основу те куповнне. Од ове одбране тужснога тужилац је иризнао само то, да тужени сада ово сиорно имање држи. 11о норед свију овнх <1>аката, право одбране туженс стране није од толиког значаја и законске вредности, да би се оно могло ставити на суирог праву тражења тужилаца и сузбити га. Државина сгвар само је онда јака, ако је правична (§. 200. гр. зак.), а она таквом може постати само ако јс поштена, на име, ако је прибављена пуноважним основом и законитим начином (§. 226. гр. зак.). Овако прибављање задобија, се оним иутем, којп је обележен у §§. 292., 293. п 294. гр. зак. Па кад тужени не подноси тапију, начишену по овим законским одредбама, којом би се утврдила одбрана туженога, да је њогов отац снорно имање купно од оца тужилаца, и тиме законитпм путем дошао до државине истога: јер је тапија издата само од стране ошнтинскс власти, која је надлежна једино, да утврди својину тужилаца односно њиховог оца — и даље, кад тужени признаје, да јс ово спорно имање очевина тужилаца, — то је одбрана његова, да снорно имање држи по оспову куповине према ономе, што је наиред изложено. остала недоказана (§. 178. гр. суд. пост.)." Општа седница Касационог Суда одлуком својом од21. Фебруара 1898.. Бр. 1471. одбацила јо противразлоге Апелационог Суда, а иримсдбе 111. оделења Касац. Суда. одржала је у снази. Аиелациони Суд усвојтмпи примсдбе Касац. Суда, иресудом одбио је тужиоце од тражбине. У Зајечару, Марта 1898. Саооштио Мих. Јоци!..