Branič

број 10.

вранич

стр . 847.

Окривљени Миливоје на испиту од 26. Новембра 1897. год. остао је на својим ранијим наводима с тим, да му ово потраживање није исплаћено. Првостенени Суд по тужби пследног судије својим решењем од 12. Децембра исте год. Бр. 17.799. ставио је Миливсја под суд и у притвор за дело двапут наплате дуга, које по казнимости својој долази под одредбу тачке 4. §. 253. казн. законика. На претресу од 3. Јануара ове год. када ствар нп уколико није измењена, суд је оценио све оно, што терети Миливоја у овоме онтужењу, на је нашао: Да према ислеђеним околностима по овоме делу стоји дело двогубе нанлате једног истог дуга, које се има казнити по тач. 4. §. 253. казненог законика; а да је оптужени Мпливоје ово дело учинио, противу њега стоји: а). Његова својеручна писма унућена брату му Сретену, да испита тужиоца Никодија, да ли нма квите о спорном дугу. о чему да га извести ради управљања; а из ове његове радње излази намера, да изврши кривично дело ове врсте — тачка 4. §. 121. крив. суд. пост. б). Казивање приватног тужиоца и искази нод заклетвом испитаних сведока, пред којима је оптужени признао, да је наплатио овај дуг — тач. 2. §. 123. крив. суд. пост, Но, како су нредња два основа подозрења недовољна за саставни доказ, да би се могло узети, да је оптужени ово дело изврншо, јер је по §. 237. крив. пост. суд. за саставни доказ нотребно три основа подозрења, који ће се међу собом подударити, — то се оптужуни за ово дело, на основу §. 242. реченог поступка има ослободити из недостатка довољних доказа, но да је према §. 328. истог постунка одговоран за трошкове причињене ислеђењем овога спора; — па је на основу овога и §§. 240., 322., 326., 327. и 328. крив. суд. носг. п закона о таксама пресудом својом од 3. Јануара ове год. Бр. 42 оптуженога Миливоја ослободио из недостатка довољних доказа, а осудио на плаћање трошкова по овом делу. Бранилац оптуженог Миливоја изјавио је жалбу противу горње пресуде; — но, Касациони Суд у свом другом одељењу решењем од 16. Јануара ове год. Бр. 336. оснажио је пресуду првог суда. Изноеећи овај конкретни случај из нашег правосуђа пред читаоце, намера нам је, да дамо и своје мишљење о истом. Одлуке првог и Касационог Суда донете ио овоме предмету, неправилне су: