Branič

Отр. 370.

в р а н и ч

број 11.

је у улози власти свагда када проиисује правила којима, на основу изречнога- наређења законодавца, допуњује какав закон, илн којима њене власти, саобразно закону о њиховом устројству, издају наредбе од генералног значаја. У истом својству држава дејствује, када врши разрез илн наплату пореза, када врши рекрутовање војних обавезника, када ггостапља и отпушта чиновнике, када им одређује количину пенсије, када одређује дневницу и подвоз чиновника и т. д. У свима тим случајима, и у ошпте у сдучају када се у једном спору, изазватом применом каквога јавног закона, држава појављује у улози власти, а не правнога лица, судови би били ненадлежпи. Само административна власт имала би право да расправи спор коме би нредмет било ово питање: да ли у конкретном случају држава, у својим односима са појединцем, има или не право на које она не као морално лице већ као власт претендује. Сваки покушај судске власти да један такав спор расправи био би у оној истој мери неуставан и незаконит у којој и мешање њено у активне функције администрације. 34. Идеја о двојаком својству у којем се држава, у својим правним релацијама са приватним лицима, појављује тачна је. Али, поред све те тачности у извесним случајима тешко је одредити да ли је држава, која је у спору у улози једне парничне странке, заинтересована као правно лице или као власт, питање од чијега решења зависи да ли ће се снор дати на расправу обичним или административним судовима. 1 ) Истина, у практици такве тешкоће дају се, ако не са свим онемогућити, а оно бар на мању меру свес г|, и, на тај начин што би се у позитивним законима специјално за сваки сумњив случај определило изречно која ће, судска или административна, власт бити надленша. Али, пре свега, ни најбрижљивијем законодавцу није могуће предвидети све случајеве који у нравним односима државе и појединаца могу искрснути, 2) ,,У опште, питања односно својине, регулисана обичним начелима, долазе у р сор судова; исто је тако и са појединим деловима нрава својине, са стварним правима и са односима између повериоца и дужника. Али, дешава се каткад да сиорови о својини имају свога извора у адмипистративном акту или да је тражбено правс управљено против државе као власти. Отуда проистиче једна категорија мешовитих права, судских по природи љиховој, административних по акту из кога произлазе, и овде нитаље о иодели двеју власти постаје деликатно". Ва11)1е, ор. си. р. 400. (СопШ1 ;8).