Branič

вро.т 12.

В Р А Н И Ч

стр. 433.

Ове противразлоге није усвојио Касациони Суд већ је у својој општој седници 8. Августа 1897. под Бр. 4678. одржао у снази примедбе одељења. Шабац, Априла 1898. године. Саопштио Драгић Н. Солдитови!!.

XIX. Право на новчано јемство из §. 400. грађ. судо. пост. дужник има само онда, кад редовном парницом докаже: дајеуслед забране, прибелешке или обуставе стављене пре рока обвезе, претрпео штету. (Одлука оигите седипце ТСасаципног Оуда). С. тражио је код Првост. Суда обуставу на кирију кућну коју прима Д. у 240 дин. месечно, док се између њих не расправи питање о својини куће; уз ово тражење положио је према §. 422. грађ. суд. иост. и новчано јемство. и суд је тражену обуставу оцобрио. С. је повео нротиву Д. нарницу за својину куће и изгубио је. Анелациони Суд пресуђујући главну ствар пресуди и то, да се ноложена кауција према §. 389. грађ. судс. ност. изда туженој сграни као накнада за претрпљену гатету и срамоту. Но по жалбн тужиоца Касациони Суд примедбама од 10. Априла 1898. Бр. 3058., иоништио је апелациону пресуду са ових разлога: Апелациони Суд ногрешно је разумео пропнс §. 389. грађ. судс. пост., кад је туженој страни досудио кауцију ноложену од стране тужилачке ири траженој обустави; јер овај законски нропис, осим што се строго односи само на одношај нри забранама и прибелешкама, а не и при обуставама, као што је овде случај, као одредба Формалног закона не даје туженој страни безусловно ираво на, кауцију на случај, да тужиоц изгуби парницу, већ се у истом нропису излаже иравии оспов, по коме тужилац може тражити накнаду за докааану штету и срамоту, која се онет изналази према проиисима грађанског закона, изложеним у глави XXX. о накнади штете. Апелациони Суд није примио ове примедбе, већједао с-ледсће противразлоге: БРАНИЧ ГОД. V. 3