Branič

стр. 534.

в р а н и ч

БРОЈ 15.

Све иак без разлике Тројанке ишле су у мирно време на реку Скамандру и на њој рубље прале. Па чак и сами Богови и Богиње, као: Булкан, Јунона и Минерва, ради.ш су, као и обични смртни људи и жене, и давали овима обрасце — моделе — за радове; били су им дакле учитељи. 1 ) Вулкан је у својој ковачници радио и гвожђе ковао, као сваки прост раденик. Из свију ових података о ропству из јуначког преисторијског — доба, који су покупљени једино из списа и спевова Омирових, Езиодових и Еврипидових, кад из њих издвојимо појезију од истине, у кодико је то могуће, можемо сасвим вероватно извести, да је ропство код Јелина за њихово г јуначко и доба било релативно малобројно, и, као луксузна ствар, ограничено на известан број великашких ,и владалачких домова. Кад негде сви раде, као што је то био случај код свију ситних малих — јелинских пдемсна у најстарнјем добу, онда је ту робље непотребно, бар у ввЛем броју , кад се 3*3 то узму у обзир још и оне тако рећи преисторијске соцнјалне прилике и образованост, када су и највиши кругови још иримитивним животом живили, и са врло малим и врдо простим средствима за живот задовољни били. С тога је и цена робљу била релативно велика. По Омиру, цена леие робиње, која је била вична женском раду и кућевним пословима, била је равна вредности четири, а за леие и младе девојке досгизала је и равиала се вредности и до двадесет волова. 2 ) Али, у колико га је било, ропство је код Јелина, за еројско доба, бар у домовима великашким, било у благом облику , ма да су господари имали неограничену власт над робовима, и ма да су могли са њима, као са сваком својом ствари, по вољи да располажу, па да их, без икакве одговорности, и убију. Узрок овом благом поступању са робљем лежао је у мешавини, тако реКи заједничком раду и непрестаном додиру и животу између господара и њих — робова. Шта више, робови су се сматрали за равне чланове фамилија којима су прииадали; само с тим изузетком, што од имања нису могли

1) Еврипид у спеву „Хекуба" 928. Илијада V. 313, VI. 120, ХУШ. 469. \Л г а11. Шакт-е с1е Гевс1ау. св. I. етр. 77—81.

2) Идијада XXIII. 704.