Branič

1*

број 15.

б р а н и ч

стр . 515.

Истина некада је владало и тако назадно мишљење, да онај, који злочинна браЈги. није лишта друго. но његов јатак. Али у даиапш.гм образованом свету правде више нема без ЈГ одбране, а одбране нема без браниоца! Само она држава јесте варварска, у којој нема браниода. А само онај владалац јесте тиран, под којим се згажена нрава ие могу да бране. Државу данас не брани само војник. Њу брани "даноноћно и адвокат. Адвокати су јунаци у миру; али они јунаци, којима припада заслужена слава, да човечаиству служе и да бране слободу; да бране нешто више, а то ;је живот; и да бране нешто јбш више, а то је част. Така је улога пуна мука; али иуна и части. То је врлина над врлинама. То је оно што је Бирт красно казао: Мирис од врлина! Одбрана је постала тако битни услов правде, да је закони данас под морање траже. У Риму су и робови, који су сматрани као ствари, морали своје господаре имати као браниоце. Кад је бранилац оптуженога почињао да брани, римски су закони тако високо цеиили реч браниоца, да судија за то време није смсо главом мрднуди или какав други знак дати, но чему би се његово расположење дало познати. И Христос зато се само признаје као праведник и мученик, што је суђеи и осуђен без одбране. Енглески судија свакога троне кад на послетку као последњу реч стави овако дирљиво питање: да ли нема вии1е никога, који би хтео овог несрећног оптуженика да брани? Ко није дао одбрану, томе нсторија не нрашта. Бонапарт је француско име са славом обасуо. Он је француски народ попео до највеће висине, али ири свем том тај исти иарод не ће ни данас да заборави два правна зла што је учинио. Он је наредио, да се кмету Анверском, кога је порота ослободила, поново суди. И он је допустио, да се војводи Ангјенском — Лис <1'Еп§'1пен — без браниоца суди. Адвокат служи и правди и судији. Али је велика заблуда мислити да адвокат, кад са школске клупе устане, може да изнесе све знање што му треба.