Branič

СТР. 564.

БРАНИЧ

БРОЈ 16.

лако ни решити, а често је оспорена еФективност ноједииих блокада. У опште се сматра, да постоји новреда блокаде онда, кад је неутрални брод могао знати, да је блокада нроглашена. На евронском континенту траже се и формалие нотиФикације. Тако се сматра као нотребан услов за важносг блокаде динломатска објава неутралних држава. Француска влада 1861. изреком је одбацила ово схватање, тврдећи, да се сваком неутралном броду на блокадној линији мора доставити иарочита објава блокаде. Ово схватање Француско, које је усвојила и Шпанија, има ту незгоду, што се први покушај пробијења блокаде може мирно извршити. Енглеско-америчка јуриспруденција одбацује ово схватање; њој је довољно, да се докаже сазнање о блокади. Овако се судило у америчком грађанском рату, ма да је прокламација Линколнова 1861. објавила индивицуалну опомену. По Међународном гграву, пошто нема општег сагласија, она се Фактички не може захтевати. Много је важније да се енглеско-америчка теорија у другом погледу одбаци. Исправно и у ооште усвојено је начело то, да је брод само онда одговоран, кад иа блокадној линији покуша, да блокаду нробије. Докле брод на својој пловитби за какво блокирано пристаниште иутује, не може се сматрати, да постоји нокушај пробијања блокаде. Радња, која се одбити има, састоји се у пробијању блокадне линије; док брод још путује, не постоји почетак извршења. Није дакле као код контрабанде, гди је век сам довоз, дакле ра-тна помоћ, она радња, коју сузбити треба. Према томе блокадно право постоји у стварној власти над обртом на блокадној линији и може се само онде и вршити. Енглескоамеричка наука не задовољава се нак тиме и она осуђује већ и ону лађу, која, на пловитби, показује намеру, да блокаду пробије. У сецесионом рату америчка јуриспруденција отишла је још преко тога, те је „теорију трајуће возидбе" применила и на блокаду. То се тада догодило нарочито у једном случају, који се тицао лађе „Спринбок" и који се онда много претресао. Тај енглески брод нловио је из Лондона за Насау (Америка). На тој пловитби лађа је секвестрована и амерички Највиши Суд изрекао је губитак товара, . са разлога, да је ностојала намера пробијања блокаде, јер је власник брода хтео да у Насави товар претовари у други брод, који је подобнији био него „Спринбок", да пробије блокаду на обалама Јужних Држава. У овом случају дакле већ набављање товара сматрано је као покушај пробпјања