Branič

број 17.

брани?

стр . 623,

цу, ако би га тражиле аустријеке влаети. Злочин — веле — извршон је иетина у Женеви и иод нормалним околностима неби могло бити сумње о надлежности женевСких судова. Но овај злочин извршен је цротив странс владарке, која је уживала право екстериторијалитета. По начелима тога права може се узети, да ј,е злочин извршен на устр. земљишту, а пошто је убица странац, то га Швајцарска може издати. Овако схватање штампе погрешно је. Нема сумње ца се ио начелима међународнога права екстериторијалност има тако разумети, да се владалац у туђој земљи сматра као да је у својој, да је аустр. царица у Швајцарској била као на земљишту своје д})жаве, али убица није бцо на томе земљишту , за њега вреде односи и закони места, на коме је злочин извршио, и он може бити суђен само по законима те земље и тога места. 1 ) Има примера, да нека држава и свђга држављанина изда другој држави. у којој је злочин извршио, али то је регулисано специјалним уговорима, као н. пр. између Швајцарске и Сједињених Држава. Иначе но правилима сада важећег међународног нрава неби се могла тражити екстрадиција убице царице аустриске.

Белики Суд на Цетињу после летњих вакација отворио је опет 18. Августа своје седнице. !: * $ Одбор нравозаст. удружеља у првој седници после годишњег скупа и судског одмора конституисао се и изабрао је понова за председника г. Мил. Ст. Марковића, за потпредседника г. Наколу П. Николића, за благајника г. Дим. Тадића и за пословођу г. Др. Д. Алкалаја. Уредник друштвеног органа остаје исти. У редакциони одбор изабраин су г. г. Панта Туцаковић, Андра Антић и Ђорђе Карајовановић, адвокатп.

Прослава. Госн. Лука Перишић адвокат у Шаицу славпће 10. септембра тридесетогодишњицу свога правозаступничког рада. Ценећи све теигаоће адвокатског положаја, нарочито у раније доба, када је установљен у Србији нравозастуннички ред, ми честитамо своме другу његову тридесотогодишњицу, пуну борбе и часнога рада, жолсћи му, дајош дуго година врши свој позив у заступању правде и закона, на част и срећу своју и својих клијената.

1) Чјг . УИ. женевског Устава гласи : ,,Ко изврши прост злочин на земљишту женевског кантона, подлежи суђењу женевских судова". А чл. 14. уговора Швајцарске с Аустр.-Угарском од 10. IV. 1896. о издав. кривацаволи: „Издаваље не сле се одобрити, кад је злочин, за који се издавање трмжи, из вршен у облас/и државе, од које се издаваље тражи".

* % %