Branič

број 19.

в р а н и ч

стр . 687.

ИЗСУДНИЦЕ XXXV. У1ожо ли бити електрицитет предметом кра^е? (Одлука оагите седнице Касационог Суда). Б. С. каФ. овд. оптужен је првостеи. суду, што је без одобрења друштва за електрично осветлеЈве, спровео елскт. струју из друштвеног снроводника у своју каФану и исту осветљавао, трошећи тиме без знања друштвеног његову електричну струју. Ирвостепенн суд налазећи да у оваквој радњи оптуженога стоји дело крађе према §. 220. крив. зак., ставио је онтуженога нод суд и у притвор за дело из §. 221. истог зак. Но ио жалби онтуженога, КасациоПи Суд примедбама од 18. септембра 1898. Вр. 7351. ноништио је ово решење судско са ових разлога: „По § 220. крив. зак. за појам крађе тражи се, да се туђа нокретна ствар узме из туђег притежања у намери противзакоконог присвајања. Из ове се одредбе види, да закон замишља телвсну ствар, која се физички видети и опипати може. За електрицитет науком није утврђено, да )е телесна ствар, те но томе но закону он не може бити предметом крађе. То нак, јнто је друштву за електрично осветљење радњом опгуженога новређено право, које на електрицитет има, може бити предмет грађанског снора, али, према § 2. крив. зак., кривичног дела нема." Првостенени суд није усвојио ове нримедбе већједаоследеће иротивразлоге. Смисао нримедаба Касационог Суда је тај, да електрицнтет не може бити предметом крађе с тога, што он није твлвсна стпар, јер ово није науком утврђено; а за нојам крађе нрема њеној дефиницији у §. 220. кр. зак. нотребно је, да је неко туђу покретну ствар из туђег притежања иротивзаконо присвојио, претпостављујући, да закон замишља нод појмом ствари, такву телесну сгвар, која се може физички видети и опипати. Према овоме Касациони Суд даје најужи значај и нојам речи ствари у номенутој деФиницији крађе. Првостенени суд сматра да овакво мишљење Касационог Суда није нравилно с тога, што законодавац у §. 220. кр. зак. није изреком означио, да нредметом крађе морају бити ствари туђе покретне и телесмв.