Branič

1*

БРОЈ 19.

Б Р А Н И Ч

СТР. 663.

«се поглавито врши преносом бестелесних права, а само као споредно, у извесним случајима, с преносом покрића. Вредности у роби на против почивају искључиво и апсолутно на даном покрићу, које се даје у моменту кад се ствара писмено, и промет с'овим вредностима има као искључиво предмет, да с преносом писмена пренаша и само покриће. За то су вредности у роби чврсго везане за дано у напред покриће у свима случајевима, те из тога што њихов промет има за предмет пренос телесних добара, излази као неминовно, да се оне морају опредељавати по одредбама, које важе за пренос покретиог власншитва. Сва модерна законодавства, узимајући човека као господара над материјом, објавила су и ноставила начело, да се власништво ствари преноси самом вољом 8 о 1 о с о п 8 е п 8 и (§. 289. грађ. зак ). И тако има случајева при којима сама вол,а не може да буде пуноважна : Кад сама предаја није извршеиа, која важи као есенцијално начело за пренос ствари, онда то не може да поништи сав значај једној стварној предаји, њеној материјалној државини. Закон не би могао одрицати легитимност претензија купчевих, јер би овај имао право да рече ранијем неком купцу: „мене се не тиче ваша куповина, кад нема ничега по чему би се она знала по спољним знацима, мени је ствар продата, ја је имам у рукама: што нисте -одмах тражили испуњење ваше погодбе.' ; И заиста, закон се не може ни старати код предмета, који се могу пренашати с места на место, те да прописује држање књига за прснос, као што те то увео код вепокретних добара. Права трећих лица морају остатк неповређена (§. 225. грађ. зак.). Оваква су начела освештана и по нашем нраву. Одлучап утицај има у даном случају предаја. Трговачки зак ник задахнут је још вшие рвпм системом правичности и здравог разума Сад да пређемо на фактуру. Као што се држи, фактура је било прво оруђе, најпростији и најприроднији начин, по коме се врши пренос робе. Обичај, који у трговачким пословима вреди као и закон, није се устеза^ допустнти, да се даља препродаја врши помоћу фактуре, било иредајом из руке у руку,