Branič

вро.т 19,

б р а н и ч

стр. 665.

То је са свим тако. Али изгледа да одредба ио наредби једном формално стављена, мора сачувати своја дејства, која има по општем праву. Да видимо. Петар Је продао робу Павлу, било која се налази у месту где је продаја закључена, било да је изван тога места, давпш му фактуру ио наредби. Павле преирода исту робу Јоваиу и преда му фактуру. Павле падпе под стечај Петар неће више моћи по општем праву саобразно у материји о трговачиим ефектима бранити се изузећима, која он лично има према Павлу; он се неће моћи бранити тиме, тто Павле није исплатио цену, но ће примити од Јована уговорену суму, коју је овај последњи закључио са Павлом. Но што се тиче куповине и продаје робе, било да је она на месту саме продаје или ван њега, трговина је створила друго оруђе за н;иркулацију, на које се правилно примењују опгата начела при трговачким аословима. 0 овоме ћемо сад узети да говоримо, а то је о наредбама за иредају. Продаја закључена с иредајом , даје трговини једно срество, којим се роба може врло брзо у саобраћају да креће. Павле је купио извеспу робу од Петра; он је препрода Јовану не примивши робу у своје руке нутем предаје. У место сад да је Павле преноси у своје магазине, па по том да је из њих издаје Јовану, Павле изда наредбу за иредају са овом садржином од прилике: „Молим Петра да преда Јовану робу, коју он има мени да преда. рачун измирен. — Павле". Довде ве може бити никакве сметње за предају. Али, ако пре предаје Павле падне под стециште, онда у томе случају не би било правично, да Петар претрпи штету, и •он је у праву да робу задржи, сем случаја, ако му Јован измири погођену цену, којујеПавле с Петром уговорио, пошто писмено, које је Павле издао и на њему ставио 'одредбу по наредби, не мења положај Петров. Овде нема разлога рушити опште оевештано начело : Петарјесамо уговорио с ГХавлом ; стециште је овог ненадно дошло, ствар се враћа до потпуног измирења цене. Али, са свим друкчије стоји ствар, ако постоји ире■ нос , који мења личне односе између Петра и Павла, што је апсолутно обвезно за трећа лица. Претпоставимо, да