Branič

стр. 826.

б р а н ii ч

број 22.

•*да по званичној дужности предузме кривичну истрагу нротив туженога, на са нитањем о његовој кривичној одговорности, да ујсдно пресуди и ово нитање о накнади штете. Акексиначки суд решењем својим од 29. Новембра 1895. Бр. 14.410.. нредао је своме ислсј,нои судији ову тужбу Главне Контроле са свима осталим актима, те да протав туженога пре- дузме кривичну истрагу за дело утаје, као што тужба гласи. Оптужени М. на своме исниту од 17. Јануара 1896. у акту Бр. 547. пред иследним судпјом овако се брани: „Ја сам при одгавору пред среском Контролом признао, да ми по рачунима за 1894. годину ®али, као бив. рачунонолагачу и председнику општине Алексиначке, 6402 динара и изјавио сам, да пристајем да платим ову суму општини; а и данас пред ислелним судијом признајем, да ми ова сума Фали по ' рачуну за 1894., а за време док сам ја био председник, и пристајем, да исту суму општини у што краћем ]>оку платим, пошто сам већ учинио корак, да до новаца дођем и општину измирим. Ако би ово дело дошло до претреса, ја ћу на дану суђења поднети писмене доказе о томе : да је овај мањак нроизашао услед трошка око дочека владаоца у Алексинцу. Према овоме овде не може бити ни помена о каквом казнимом делу — утаје или послуге — већ је ово проста носледица рђавог преноса но књигама из 1893. у 1894. годину, за доказ тога ја имам разрешницу од среске Контроле, која се налази у иктама овога оптужења, а у којој се изриком вели: „да су рачуни, исаравни 11 . Суд је решењем својим од 17. Јануара 1896. Бр. 856., а по тужби иследног судије оптуженога М. стапио под оуд и у нритвор. Но, на претресу 29 Фебруара исте године ре пењем Бр. 3159. пустио је оптужеиога испод сј 7 ђења са разлога : ,,Суд налази да овде на стоји дело утаје онштинског новца — §. 113. казн. зак. — за које се М. оптужује, нпти пак има послуге са истим новцем — §. 112. истог законика, — ни иначе каквог казнимог дела, јер се разрешницом среске Коитроле, као јавном писменом исправом по §§. 187. и 188. гриђ. судс. ност. (види акт Бр. 17. који је оптужени. добио од среске Контроле приликом прегледа својих рачуна) дока^ује, да јерачунза 1893. п до 1. Јуна 1894. исправан, а да само постоји мањак у 6402 динара и да среска Контрола при прегледу рачуна, када је оптуженоме и разрешницу дала, није констатовала, дали постоји злоупотреба, што је по чл. 67. зак. о уређењу Главне Контроле - ималг нраво и да га оптужн истој Конгроли; па то није учи-