Branič

врој 23.

б р а н и ч

стр . 867.

(По нашем, франдуском и немачком законодавству) од Боривоја Л. Попови4а свршеног правника. (нАСТДВАк) У ствари ни у Франнуском трг. закону не ностоји пропис, по коме комиеионар ради у име свог комитента, и према томе нв може се рећи, да је наш законодавац изоставио један принцип, који ни у изворнику није био Формулиеан. Правило да комисионар ради и у име свог комитента чак је изостављено из пројекта. Аг{. 91. прописуј.е, да комисионар ради под својим именом а аг1. 92. показује да је то само најобичнији сл.учај комисиона ношто се из његове редакције види, да је комисионар и онај који ради под именом свога комитента, он дакле служи само као доказ, да аг1. 91. није апсолутан у захтеву, да комисионар ради у своје име; тај елеменат не условљава појам комисионог уговора, то је само један начин комисионаровог поступања у чему на сваки начин нема ничег битнога. И кад је тако, кад аг1. 91. говори само <1е ео дио(1 рЈегшшре Ш, зашто онда узимати друкчије наш §. 58. који је доеловни превод аг1. 91. само услед тога, што је изостављен један пропис, који је служио једино као знак да је тако а који је у осталом био врло згодан, да потврди и противно схватање по коме комисионар може радити само под евојим именом. Да, требало је само једну реч (комисионар) заменати са другом и иста мисао која се нокушава извести из изостављања аг1. 92. била би са свим прецизно изражена задржавањем истог и.роииса и да је законодавац то хтео, он би свакако тако и учинио: изабрао би пут који би пресекао сва нагађања, забуне би се избегле позитивним путем. Мало је незгодно претпостављати да законодавац није био довољно увиђаван, те од два пута која су му подједнако била пред очима, није умео изабрати онај који више годи прецизности. По нашем мишљењу, изостављања појединих прописа из изворних законика у опште, не треба олако узимати као озбиљне аргументе за поједина тврђења, нарочито не треба то узимати као аргументе за утврђивање важних принципа. као што јв случај у питању које претресамо. Законици треба да су угледи потпуности и нрецизности, а законодавци, кад хоће какав важан принцип да утврде, увек ће изабрати начин који највише до8 *