Branič

стр . 870.

б р а н и ч

број 23.

жначаја, значи тврдитн, да се законодавац огрешио у прецизности, генералишући један појам, који је требао баш на против да специјализира. Међу тим реч „сваки" да се са свим лепо разумети; њоме се циља на ону генералну разлику међу комисионарима, на разлику, која служи као основ нашем систему. Том речи хтело се рећи, да сви комисионари-продавци: и они, који вмају да закључе продају под својим именом и они, који ће је закључити под именом комитента — имају тог првенственог права. Ни на који други начин не може се протумачити реч „сваки", а да има баш онако значење, као што јој ми придајемо, можемо се уверати из изворника. Као што смо видели, у пројекту Франц. трг. зак. стајало је, да има две врсте комисиона (аг1. 55.); за тим у следећем члану (56.) комисионар који ради у име комитента упућује се у грађ. законик односно неких права и дужности; најзад додази аг^. 57. (наш §. 59.), који важи за комисионаре-продавце и једне и друге врсте: законодавац их изједначује поново и ту мисао изражава са срим прецизно изразом „сваки комисиоиар". Ово је са свим јасно и надамо се, да нико неће рећи, да је наше тумачење речи „сваки" натегнуто. Исто тако значење имала је ова реч и у аг(;. 93. С. соптг. 1 ) одакле је дошла у наш законик. Најзад да завршимо ово питање са последњим аргументом који заступници противног система наводе у одбрану свог мишљења. Вели се у трговвни је важна чињеница брзина у отправљању правних послова. Комисион је установа, којом се потреба брзине задовољава, и законодавац из тог раздога и утврђује правило, да комисионар ради под својим именом; и потреба тајности такође захтева, да комисионари на тај начин врше своје операције. Ова аргументација, која заступницима првог система изгледа врло срећна, на против врло је слаба. На првом месту, нотреба брзине и тајности није била једини узрок стварању ове установе. Шта више, тешко је рећи^. да су ове потребе биле и поглавити узрок постанку комисиона. Проста Физичка немогућност, да трговац стигне свуда где га зову послови, приморав* га да неке посвршава преко других

Ј ) Доциије, носле ш*. од 1863. кад је аг1 93. С. сошт. постао аг1, 95. кзрав „Јои4 соштјаајоппајге" поред дотадан.ег вначења добио је в друго, касјкто кемо доциаје вмдетж.