Branič
број 1.
Б Р А Н И Ч
СТР. б.
представници нарочптих државних звања. То показује довољно њнхову административно-политичку важиост у земаљским пословима. 0 шепачијама има помена у хрватскнм листинама краљаПетра Ерешимира од 1059. године, краља Звонимира од 1076. године, и краљаСтепана II... „Во1е»1ал т о 1ерГ2о".... „Вотгпшс! 1ер1с1Г сииаК« сошШв".... „Еиђоппп ^ерг!". 1 ) У српским документима, звање шеиачије помиње се уговорним писмом краља СтеФана Дечанског од 26. марта 1326. године; његовом хрисовуљом од исте године о храму Св. Богородице на Левиши у призренској епископији; његовом дечанском хрисовуљом од 1330. године 2 ) ит.д. Звање сшавиоца налазимо у истој дечанској хрисовуљи; у дипломи истога владаоца од 22. Јануара 1330. године ; у повељи босанског краља Стевана Дабише 3 ) ит.д. У свима овим документима, оба назива долазе поред дотичних имена, као титуларни означаји звања или јавне службе, без даљих података о задатку, кога су вршили у држави њихови носноци. Са ове краткоће или непотпуности, остало је необјашњено међу правницима и историцима, звање ставилаца и тепачија у српско-хрватској државној организацији. Уважени радник на историји старог српског права др. Н. Крстић, нпје био у стању да јасније обележи круг рада ставилаца; само наводи, да су од реда властеоског, и да су употребљавани за сведоке у државним преговорима. 4 ) Филолог Ђ. Даничић, у свом „Речнику старина српских", ређа називе ставилаца и тепачија по објављеним листинама; не зна њихова значења, но их назива „дворани некаки". Тако и др. Ф. Миклошић, у свом иначе изврсном делу „Е1уто1о^18сће8 \\ г (Мсг1)исћ Лег 81аушсћеп Зргасћеп". Историк др. Рачки посветио је неколико реди установи тепачије, са филолошком оценом речи; а у остаиом „оканив се сваког гонетања", вели да не зна дотичне службе словенског тепачије. 5 ) х ) Рачки. 2 ) Моггатеп1;а 8егМса 85. Глаеник Срп. Уч. Друштва 49. стр. 363. Дечанске хриеовуље од М. Мидојевића. 3 ) Моп. 8егђ. 105. Споменици М. Пудића II. 34 4 ) Гласник IX. 124. 5 ) ОсИотеЈ Јг (Јггаупо^ ргауа ћгуа<;8ко§а.