Branič
/ 1
стр. 108.
ВРАЕИЧ
ВРОЈ 3.
Са такве систематске природе правне науке потребно је, да се изучавање сваке њезине дисципдине тако удеси, да се у томе не изгуби из вида органска целина њена. МеЈ)утим се може у том погледу појавити та опасност, да се при расправљању и излагању извесног датог предмета, у тежњи, да му се што тачније одреди његово поље, заборави све оно, што се тиче сиетема, из кога је дотични предмет узет. Услед тога сазнање, које се о њему добија том методом, без обзирана његовуунутарњу вредност, биће увек нешто делимично и непотпуно, какоу погледу општег појма права, тако у погледу посебног појма оне његове гране на коју се односи, јер му не достаје појам о његовом односу према другимгранама права, а који су саставан део њеног сопственог бића. Са тог разлога, дакле, потребно је_'да су све поједине правне дисциплине укоје јеподељена наука о праву, уједињене и обухваћене једним истраживањем, коме ће бити задатак одређивање места и међусобног односа свију њих у њиховој систематичној целини, другим речима коме ће бити смер, да их скупи и свеже у једно, према њиховој органичкој вези, у једну целокупну позитивну науку о праву. Томе смеру тежи енцикломедија 1 ) тхрава. Она има на себи карактер општег увода у позитивно право и као таква она даје систематичан преглед свију дисциплина његових, не ограничавајући се само на нросте деФиниције и номенклатуру њихову (као што би то био случај у чистој Формалној енциклопедији), али и не губећи се у посебностима које су својствене појединим наукама. Њен је задатак да свакој међу њима одреди поље, да покаже главне установе у свакој од њих, да одреди свакој место које јој припада у систему права и покаже везе које је везују са осталим дисциплинама. И тако за енциклопедију се може поставити оваква дефиниција: Енциклопедија је сисшемашично излагање основних црша ирава у његовој целини и његовим огранцима. Изучавање науке са таквим задатком није од малог значаја. Оно сједне стране иде на то, да очува систематично јеЈ ) Реч енциклопедија долази од грчкога 1у%охХо<; иасбгса, што је код Грка у правоме смислу речи означавало скуп зпања постигнутих у свима наукама, које су потребне за опште образовање младића. Ова Фраза примењена на научно излагање добила је значење : укупно излагање једне науке или једне групе наука (ог!т <Јос4ппаа, по Квинтилијану. ЈизЈ. ога1 I, 10), за разлику од посебног излагања појединих дисциплина (наука), — Гледај Вбск Епсус1орасИе и. Ме1;ћос1о1о§1е <1ег рћИо1. \У188еП8с11а&еп. ЕеЈрг^ 1877 стр. 34. и даље. — Улрик Хунијус, који је први применио реч енциклопедија код праввих наука, саставио је дело Епсус1оре(Иа шпз итуегб!, које је штампано после његове смрти у Келну 1683. године.