Branič

стр. 120.

в р а н и ч

БРОЈ 3.

ме, те сам ноге и руке нрала сапуном а нарочито око ноката, па и еам је то чинио. — Јуче изјутра, пре но што ова погибија би, нагонио је девера — Видоеава, — и слугу — Сретена, — те му се овуда око куће окрећу војнички, и марширају по пољу, а он им командује: један — два, лева—десна, право... стој!... Па ако што погреше, он их поправља. — Тако ето чини по нешто од ово неколико цана, што иначе није чинио. — Ово ће бити шреКа година , како га ова вантазија спопада у ово доба године, али опет оволико чудо није бивало од њега. — Ономад је Глиша разбио све посуђе на бачији за ништа. — Тако гаје то држало обично по 7—8 дана, а сад ево повише, а шта му је, не знам. Кад му то тако прође, ја га после питами казујем му шта је чинио, али он се не сећа ништа. — Глиша и Илија лепо су живели, и често један другом долазили, шта ово с њима би, и сама Се чудим. — Кад му ово овако дође, да га не слушам, што год ми заповеди, за по неке лудорије, убио би ме. Једном сам се ноћу уплашила, кад се Глиша пробудио, па почео лармати и зановетати по нешто, и хтела сам бегати, па ми би жао ове макањице — детендета. — Све сам била на опрези да нас не закоље, јер смо сами; девер ми са чељадма борави на бачији, а комшилук прилазити не сме." 0 самом извршењу убиства, жена ова прича овако: „Ја сам видела Илију, кад се помаљаше отуда с вратница Глиши, и кад му овај викаше: „не кмени овамо!.." Не смејући пустити гласа од себе, јер ко зна шта би Глиша од мене учинио, махала сам му с прозора, да не иде к њему, но да ли је видео Илија, ја не знам, тек он се ка' ошену на другу страну, тамо на ниже к путу, али се Глишо загна, стрча, стиже, и ето би кисмет да Илија погине. Девер ми — Видосав, био је овамо у шљиваку, заклонио се, и сакрио од Глише." Она је молила да вдаст ово штоонаприча, некажеГлиши, јер ће је, вели она, убити. (Из полиц. увиђаја). „Глиша и Илија лепо су сеживели. Никад никакве мржње између њих није било. Није доказано ни то, да су они ма што рђаво између њих смишљали и тајили. — Обојица су, а нарочито Глиша, имућног стања." (Из полиц. увиђаја). „Глиша је чак и после првог, другог, и трећег ударца секиром, непрестано туцао Илију дрветом у главу. По томе не може се узети, да је он овим ишао само на то да га злостављањем повреди, јер да људи нису притрчали, можда би га убио на место." (Из полиц увиђаја). „Глиша напада остале сељаке, и туче где кога стигне; исекао је и изломио много својих ствари, тукао је домаћу чељад