Branič

С ТР . 122.

ВРАНИЧ

БРОЈ 3.

„Илија је тамо хтео самоу намери дамало посветује Глишу да не ачи, и не лудује!.." 0 душевном ешању Глишином исказа: „има 2 — 3 године како њега у ово доба године обично спопадне као нека ваншазија, као лудило, шта ли, те по неколико дана не зна хпта чини, и изгледа као да је несвестан, па тако и ове године од пре неколико дана, али сада као да је то у јачој мери, па тако чини оно, што иначе у свесном стању не чшга..." (Прича као и Глишина жена о оном командовању и брању цвећа, о ломљењу судова на бачији, о избацивању ствари изкуће)... „ Иретио је људима, а све се и сам нешшо бојао. Тако га обично држало по 7—8 дана, и обично је онда уза се носио секиру, јер оружја нема. Ми сељаци — прости људи, зовемо шо лудилом , и за то сам ја прекјуче (27. V. 4 ) и пошао био к судници да се о њему посаветујем, да га некако склонимо из села, али оно ето би несрећа." Овако исто сведочио је и сведок Лука Јемуовић. Сведок Неша ЈемуовиК. који је први притрчао Идијиупомоћ, вели 29. 5. 97. да је Глиша, кад га је онухватио за груди и руку, и од Илије одвукао, на његово иитање: „штато чиниш"? одговорио: „вежи... чини шта хоћеш .. ја сам покоран"..., а још нре тога, чим је био притрчао, упитао га је овако: „шта то радиш Глишо!?... Ти уби човека за име Бога"!.. а Глиша му је одговорио: „И ако ћу га"!.. Овај сведок вели о душев. сшању Тлишином: „Онда ни по чему нисам нриметио, да је у несвесном стању; у свему беше онакав, какав и обично кад је у свесном стању. А јесте ово неколико дана чинио по нешто онуда, што изазива човека да мисли о њему као да је ваншазиран." Сведок Милосав ВељаковиК, , шуракГлишин, прича (29. Маја), да је он онога дана, пре но што је И. обрањен, ишао кмету и јавио му: „да је Глишу узео неки ук и бес 1 ' , и молио га да га „за сваки случај склоне." — Тада је уз пут видео како Глиша „егзерцира" ^брата и слугу испод своје куће. При повратку чуо је да Глиша код своје куће „аче и виче." У томе је, вели, срео Илију, који му рече да иде код Глише: „Жао мига је, вели, много смо заједно појели и попили!.." Сви сведоци сведоче, да је Илија, кад је видео на какво је зло изненада ударио, хтео испред Глише да се склони, да побегне, и то је покушао, али „у јецан мах стрча Глишо са секиром на Илију", и учини злочино дело.