Branič
стр . 348.
бранич
број 8.
ко не види да та политика комромиса, узајамних уступака, учини ми да ти учиним, — коју собом доноси дводомни систем, не би више зблизила два реда учећи их толерантности, него што би то учинила једна скупштина у којој би њихови представници само механички били спојени. Овде је место поменути да се питања о Горњем Дому дотакао и г. Бг М. Ђ. Миловановић у својој брошури „Наша Уставна РеФорма", којајеизашла на неколико година после Гершићеве расправе, баш у очи уставне промене од 1888. У начелу г. Миловановић није се изјавио противу Горњег Дома. Потреба те установе објашњује се оним Монтескијевим начелом да ниједну власт у држави не треба оставити неограниченом: ово начело г. Милованнвић је назвао „вечито истинитим." С друге стране он се није дао завести оним софизмом да народ о истом предмету не може две воље имати. Он је сасвим умесно приметио да се ту „прави груба збрка између самог закона и између начина на који се припремају закони." Главни теоријски разлог једнодомног система г. Миловановић је тиме одбацио. На супрот г. Гершићу, по коме „Горњи Дом никако не иде у чисто демократски строј",г. Миловановић је разлагао да „принцип суверенитета народног неће бити ни најмање повређен тим што ће представница народни, изабрани да дају израза оппгтој вољи народној, бити груписани у два или још у већем броју домова." Ако га нисмо погрешно разумели, он је само из практичних разлога устао противу увођења дводомног система код нас. Ми остављамо на страну оне наводе с којима смо се срели већ код г. Гершића; ово су нови погледи које је г. Миловановић унео у дискусију. Горњи Дом јесте отпорни центар, али према коме? Према скупштини: он њену тежњу за свемоћвоети има да сузбија а не владаочеву. Међу тим, „у Србији нема, мислим, ниједног озбиљног политичара, који би страховао за уставне слободе српске од успешних узурпација нашег народног представништва, од могућности да ће оно приграбити у своје руке целокупну власт." Другим речима, по г. Миловановићу наше су скупштине толико пасивне да би прави луксуз био стварати им отпорни