Branič
број 8.
б р а н и ч
стр. 839.
се у нас створи о Горњем Дому неповољно мишљење, па због тога смо и ми приморани из ближе испитати његову расправу. Г. ГершиЈг почиње Формулисањем ова два питања: да ли је Горњи Дом нашој земљи потребан, и да ли је установа таквог једног тела теоријски оправдана. С првим питањем, г. Гершић је био брзо готов. Пошто је с једне стране сматрао као доказано да „и у оним земљама, где има тих горњих домова, они су заостало наслеђе прошлога историјскога живота и развића — преставници старих друштвених елемената, који се као остаци Феудализма и аристократизма пружају још и у данашње демократско време, које још не може сасвим да их се отресе", а пошто је с друге стране као „потпуну истину 1 ' огласио да „установа Горњег Дома нема никаквог корена у историјском току, традицији нашега државнога живота како у средњем веку, тако и у новије време после устанка", — г. Гершић је без муке извео закључак противан Горњем Дому. „Па зар", каже он, „ми као демократски народ да тек сада као неку нову установу уводимо оно, што је на другом месту остатак прошле историје и чега се тамо отресају?" Закључак је без сумње правилно изведен, само поставке на основу којих је изведен, нама бар, не изгледају довољно поуздане. — Прво, што се тиче традиције нашег државног живота која је противна Горњем Дому, позивање на њу не може много значити, док се претходно не докаже да такве траднције одиста има. Наш нови државни живот нијејош навршио ни цео век. Тек ако је тридесет година како смо се ослободили једног хатишериФа којим је Порта била суверено одредила унутрашњу организаџију наше државе. Закони под којима смо живели, и под којима живимо, прављени су по највише угледом на туђе законе, а често су били прости преводи тих закона. Уставно питање, кренуто 1835, ни до данас није решено: од тог времена ми смо стално у једној политичкој кризи.... То су све чињенице које јетешко спорити; и питање се онда природно поставља, кад су се пре могле код насобразовати „традиције државногживота"; нарочито кад су се пре могле образовати тако силне традиције да само због њих не бисмо смели примити један систем који нам политичко искуство свих сувремених народа пре22 *