Branič

БРОЈ 11.

Б Р А Н И Ч

стр. 495.

Што се тичеколона, они нису никад изгубили право грађанства у Риму ; њихова муниципална организација била је скоро као и у Риму. Становници муниципија, које су добиле јив сМ1а118 8ше зибта^ш, били су, са гледишта римског права, изједначени аегагИ-ама. 1 ) Ове су муниципије, без сумње, сачувале извесну аутономију чисто административну; тако имале су своју особену муницииалну организацију, своје согајсеа, свој сенат, своје магистрате ; ну, ови последњи имали су само судску власт, и то доста ограничено, — вишу власт делегирао је гувернер провинције ргае^есИ јиге <Исеп(1о : од кога долази име преФектуре, која је била дата овим муниципијама. 2 ) Муниципије или тјјгадт е1 јиге ћопогит , назване такође типгсГрга /'оеЛега1а , уживале су јиз (ушпат, као и Рим ; потпуно као и колони ; имали су такође своју нарочиту администрацију 3 ). Осим слободних муницинија, које су ужнвале сткап готапа сит или згпе тјЈгадк), било је муницинија и колонија латинског права ( оррШа ЈаНпа, со1отае 1а1тае). Рим их је основао у Италији, по том у провинцијама, по истом плану, као и колоније римских грађана, и у истом политичком циљу. Број је колона у свакој латинској колонији био дупло већи од броја у римским колонијама. Сенатус-консулт, којим је наређивано ово оснивање, није морао бити ратиФициран законом или плебисцитом. Латински су колони уживали 1аппГ1а8 или потеп Шгпипг , и сматрани су као савезници римског народа. Друге муниципије, тако званог перегринског права, биле су било савезнице, било с1ес1Шс1ае (покорене). Имоном аегапј звали су со у Римузавреме републике грађани, који су Оили лишени политичких права. Они који су били обележени инФамијом било због злочина, због ког су осуђени, било због своје проФосије, која се сматрала као инФамна, (таква је блла проФесија гладијатора, глумаца ит.д.) били су класирани као аегагп. Искључење изтриба због бешчашћа изрицали су и цензори, но ово није било тако озбиљно обележавање. Тако они који су обележени овом казнол, могли су је загладити и опет вратити и сам јиљ ћопогит, док је инФамија, која је произлазила из судске одлуке, повлачила губитак права, која се нису могла повратити (В. О1сиопп. Ап1. бгесдиез е4 Котајиез <1е Багетћегу е! 8а§По ; Воисће-1.ес1егед, Мапие1 Зез Јпз1:ии(;1опз КотаЈпз р. 349). 2) ГезЈиз. в Мип1С1р. р. 142. ТИ. 1лг. VIII. 19. ХХШ 2. 7. 35.; XXVI 34. Моштзеи II. 593. 3 ) С1С. РћП. Ш § 615.; рго МН. 26 ; Р1т. VII, 44.