Branič

стр. 504.

Б Р А Н И Ч

БРОЈ 11.

мњење оног најмлађег судећег у првостепеном суду, па да онп сматрају да претходна радња за јавну продају није правилно извршена, ако продена имања није извршена од три процениоца. Ако ништа друго избеКи ће ту непријатност, да могу са ове неправилности бити осуђени на плаћање трошкова и накнаду таксе. Остаје нам још, да кажемо коју о ономе, што Апелацициони Суд рече : „ нигде у закону није ироиисано, да формални закони могу имати иоврагаие силе. и Пре свега учитељи права веле, да законодавац треба правна начела, па и деФиницију да избегава, већ да све то остави науци ; те према томе и кад стоји ово правило у науцн (да Формални закони имају повратну моћ) да би то довољно било па да руководи судију у суђењу, а да и не тражи о овоме и законски пропис. Али, наш је законодавац још 20. априла 1865. знао за ово правило у науци, па га је унео и у закон. Ено, узмите прво издање грађанског поступка од 20. Фебруара 1865. па ће те у §. 2. закона којим се уводи у живот устројство судова и законик о поступку судском у грађанским парницама, обоје од 20. Фебруара 1865. године, и законик о поступку суском у кривичним делима од 10. априла исте године, наћи ово : „Спорови, који се затеку несвршени код окружних судова и код великог суда за грађанска дела у време кад закон о устројству судова и законик о поступку судском у грађанским парницама почну важити, довршиће се по прописима ових закона." Из овога а и оних прописа у тачци 1, 2, 3. 4 и 5 наведеног §. 2. уводног закона од 20. априла 1865. види се, да је и законодавац усвојио оно правило о повратној сили Формалним закона. Не стоји дакле оно, што Апелациони Суд тврди, да „нигде у закону није ироиисано, да формални закони могу имаши повратне силе. и