Branič

број 1.

в р а н и ч

стр. 21.

Оа овога гледишта полазе они нисци, који тврде, Јулијав је тај уговор само као изузетак од свога мишљења навео. Тиме, што Јулијан уговор на срећу признаје, долази у противречност 1 .) То је јасно. Али ипак није он тај уговор као изузетак навео, већ као навођење у циљу расветљавања свога номенутог гледишта. Он је хтео само рећи, да оне уговоре, које он горе помиње, не треба сматрати као уговор на срећу. То се види из речи: Ш8Г 1ог1е 81С дхпа ошлеб шШ8 биргавсгтр^аа сопуеп11опе8 гесгрје^ (јиетаДш иЈшп гееЈрИиг и! . Посматрамо ли на тај начин помињање уговора на срећу, или узмемо ли га као изузетак од мишљења Јулијанова, у оба случаја, види се, да. Јулијан признаје важност уговора на срећу, и с тога је неконзеквентан. У колико је интересантна различност мишљења изм;еђу Улпијана и Јулијана у погледу рас1иш-а <1. п. р. е. у толоко је не мање ннтересна њихова противност мишљења о дејству расшш-а <1. п. р. е. Ми смо напред поменули, да је продавац по Јулијану увек обавезан за иакнаду куповне цене, премда је он расћип <1. п. р. е. са купцем закључио себе ради или у погледу на свако треће лице. Процавац нијв обавезан, да ирестира цвлокуиан интересе куичев , веЛ само куиовну цену. Улпијан је противна гледишта. Продавац, који је р. с1. и. р. е. закључио, нијв обавезан нити за ирестацију интереса куичева нити за накнаду куиовне г^ене. Неки су писци покушали да докажу, да су Улпијан и Јулијан принципијелно сложни; јер једина разлика постоји у томе, да Јулијан продавца везује само за накнаду кунљене цене, међутим Улпијан оелобођава продавца од сваке обавезе, када је он само у доброј намери р. <1. и. р е. закључно. Кад би дакле Јулијан био еасвим противна мишљења, тада би он заступао гледиште, да продавац треба да буде обавезаи за преетацију целокупног интереса купчева. Из предњег излагања види се јасно иотпуна разлика између Улпијана и Јулијана. Али има један случај, где еу и Улпијан и Јулијан еложни. То је кад продавац х ) Егпв! СћпвНап \Уе8 <;рћа1: Еећге <1е8 ^ететеп КесћЈз уот Кап!'. Расћ1. (Јтр. 271.