Branič

б р а н и ч

број 1.

да још један пут објаснимо и најпознатије тачке, и да нозовемо наше читаоце, да себи створе безиристрасан суд. Познато је, да су Јужно-Афричку Републику основали холандскп исељеници који, у првој половини нашега столећа, наиустише насеобину Каи, коју Ингдези освојише, и иђаху постеиено у унутрашњост копна. Тако пос.тадоше две политичке заједннце: Трансвал и Слободна Држава Оренж. Инглеска их иризнаде, год. 1852. и 1854.. као слободне и независне државе. На основу Зендривијерске нагодбе, закључене 17. јануара 1852., Инглеска се одрече сваког мешања у иослове републике, основане с оне стране Вала. Ово није снречило британску владу, да усвоји агресивну нолитцку и да себп нрисаједини ренублику 1877. простим гласом једног нижег чиновника. После ненлодних мирољубивих демонстрација Бури се латише оружја и иротераше завојеваче. 3. августа 1881. бп закључена нагодба у Преторији: она не васностави независност Трансвала, већ утврди њену самоуправу под врховним господарством В. Британије. Ту је дежао узрок, који је дражио Буре, н 1883. усне једно трансвалско изасланство да убеди либерални кабинет, који владаше у Инглаској и у.коме је лорд Деоби био министар насеобина, о законитостп њихових жалби. Р1ова нагодба би закључена у Ј1ондону 27. Фебруара 1884.; она не сгдржи више израз врховног господарства и, осим само једне ограде, признаде независност Јужно-Афричке Ренублике, која новрати своје старо име. Откриће златних рудника произведе велику навалу туЈ,инаца и проузрокова многобројне тежње. Чувени испад Бга Џемеона био је за републиканску владу Бура озбиљна објава опаености. које јој нрете: он им ули неотклонимо неповерење ; у исто време изазвао је и у Инглеза жаљење, рђаво прикривено до душе, што нису уснели у својихм предузећима. Узајамна окривљивања умножавала су се с једне и с друге стране. Оштрије него икад показује се алтернатива о којој смо већ говорили: или, несумњиво потчињење инглеском госиодарству, које ће у будуће моћи уништити ову расу обдарену јунацнма и ретким врлинама, и са свим покорити њене иотомке, тако да постану слаб елеменат изгубљен у маси авантуриста без вере и закона, а који хоће токорее да буду нијонири цивилизације: или, потпуну независност т. ј . једно међународно врховно државно гоеподарство, које би допуштало, да републпка тако исто на равној нози с Инглеском општи и преговара, као и са сваком другом страном силом.