Branič

стр. 28.

в р а н и ч

број 1.

ту види само остатак укинуте надмоћности, којом се В. Британија може служити једино у погледу на своје уже насеобинске интересе, дотле ова не престаје тврдити, да чл. 4. подвргава све спољне односе републике строгом уе(;о и да би република била чак дужна, да доставља влади инглеској преговоре пре цего их заврши и пре него чх подвргне потврди народ шг представништва. Читање службене преписке показује, ла се чшор усредсредио све више и више око овога члана. Док се једна страна хоће да ослободп овога члана, дотле се друга хвата за њ, да би повратила изгубљено госнодарство и обновила агресивну политику. Тако је овај члан ностао и предметом научних расправа због свог правог садржаја, и ми треба да тражимо његово значење, да би поставили правну основу стварних односа. Не може више бити питање о одређивању врховног господарства: обе стране одбациле су га драговољно познавајући до бро ствар: било би бесмислено повратити га после петнаерт година у намери, да се противник застраши и натера да чини уступке, које не може допустати. Постоји међу тим једно нарочито доказивање које, потпуно усвајајући, да постоји укинуће по смислу текста, труди се, да васпостави врховно господарство но духу нагодбе. Шта је врховно госиодарство (1а »пхегаше^е)? 31. марта 1881. Лорд Чемберлен, министар колонија, одговорио је Серу Херкулесу Робинсону овим речима: „Реч врховно господарство изабрана је с тога што најтачније одређује превласт једне државе над другом, која ужива ограничено нраво управе с обзиром на неке специјалне случајеве." Лондонска нагодба, кажу, задржава В. Вританији право, да не да своје одобрење нагодбама, које би република хтела закључити с друг» м државама осим суседне републике. Ту лежн једна од најважнијих ограда; следствено Јужна АФричка Република нотчињена је врховном господарству В. Вританије и ова може с правом узети назив врховни господар. « Изгледа да се овој логици ништа не може приговорити. Међу тим ту је нроста игра речи, посао окретности. Одобримо деФиницију лорда Чемберлена. Шта из ње излази ? Ништа друго до то, да је врховно господарство реч која служи нато, да определи једно чисто ограничено стање, али која не оправдава ниједан закључак, који би се хтео отуд извући нити икакво проширавање. Ако се одбаци ова парафраза и ако се на њено место стави неодређена