Branič

отр. 282.

б р а н п ч

број 7. и 8.

није прихваћена, да уговор није свршен, — или може ли се Банка сама из ма каквог узрока изговарати неким разлогом ? Наређења, која закон о телеФону садржи у приватнопра.вном погледу, врло су оскудна и из њих неби могли добити одговора у оваком случају. Све што закон садржи, а тиче се појединаца, своди се на ова наређења: да држава не јамчи за тачност телеФонских саопштења (чл. 3.); да она не даје накнаду за штете, које би могле произаћи по служби телефонских саопштења (чл. 4.); да »држава оставља право говорницима, да се на телефону сами уверавају о својој истоветности" (чл. 5.). Кад томе додамо, да је зајемчеиа. тајна и неприкосновеност садржине телеФонских саопштења (чл. 6. и 24.) и да се службеници, који повреде тајну, казне по § 117. крив. зак., — онда смо изцрпли све, што је у закону од важности за приватан саобраћај. Према тако оскудним наређењима самога закона, оправдано је дакле питање, какве правне последице могу наступити из телеФонских разговора и преговора у приватном и трговачком саобраћају. Биће оправдано ако одговор на ово пигање црпимо из разлагања чувенога проФесора В-г Ф. Мајлија, са универзитета у Цириху, којима објашњује и критише неке одлуке немачких судова, који су с тога, што телеФон постоји у Немачкој већ више од десет година, и где је ова установа у великој употреби, имали прилике, да суде о правним пословима, који су вршени средством телеФона. ПроФесор Мајли пише: 1 ) I. Са позивом на аналогију чл. 50. Трг. Законика 1 ) донео је Земаљски Суд у Берлину под 18. Новембром 1889. ову одлуку: „Овај помоћник у некој трговачкој радњи, који телеФонску изјаву прими и на њу одговара, на основу свога положаја овлашћен је на то од господара трговине и њега тиме обвезује <( . — Апелациони Суд у Брауншвајгу износи оваке разлоге: »Ко суделује установи телеФонској, признаје тиме, да се (и ако у томе погледу нису

Ј ) Беикбсће Јипз^еп Вр. 23. 1898. 2 ) »Ко је поотављен у неком дућану нли отвореном магадану иди стоваришту робе, сматра се да је овдашћен, да врши продаје и прииања, која се у таквом дућану, магацину иди стоваришту рзбе обично врше*.