Branič

стр . 578.

б р а н и ч

бгој 9—18.

учини знатне издатке око одржања и оправке куће. На захтев, да му оштина накнади учињене издатке, општина одговара, да је регулација њена јавна дужност и да према томе она ниједужна да даје еакнаду, због тога што је само извршила своју дужност. Поведе се спор. „Како је у овом случају по нашем закону?" III »Један сопственик који има две куће једну до друге, од којих једна стоји више а друга ниже, са пролазом између обе, изда ону која је виша под кирију на извесно време. Још пре истека тога рока, кирајџија откаже стан, наводећи да је он позивао сопственика да му са стране оне друге куће подигне ограду, па газда то није хтео учинити, наводећи, да је ограда онај зид којим је подупрто земљиште, на коме је она виша кућа, а где је уједно и пролаз за нижу кућу. Тражење ^своје, да му се подигне ограда, кирајџија је заснивао на томе, да он иначе није сигуран и да су већ два пута лопови ноћу долазили. Отказ није помогао и кирајџија се пре времена иселио. Настаје питање о накнади. дКако ће се расправити ово питање ? IV »Један господпн позивао је неколико пута лекара који га је лечио, да му пошље рачун за учињене лекарске посете. Лекар није ништа одговарао. По еавету једног свог пријатеља, он му напише последњи пут писмо, и у писму га позове, да му или поднесе рачун, у року који му оставља, или му после тога рока неће платити. Лекар, тек после остављеног му рока, поднесе рачун и затражи хонорар. »Како је овде по закону?" Одговор кандидатов гласи: I »Према §'. 341. грађ. закона, закон ограничава право сопствености чије само у оном случају, кад други своје добро, или сасвим или од чести не би могао употребити. »Како, према постављеном задатку, Алекса Н. кућу своју није могао ужнвати, није могао употребити да спорни прозор није отворио, он је према горњем законском пропису, имао права отворити спорни прозор. „Али према §. 349. грађ. закона, такав прозор може служити само за добијање светлости и ваздуха, а не и за изглед.