Branič

стр . 402.

б р а н и ч

број 9

— 18.

Пошто је једном ријеч дуг проширена, требало се позабавити и питањем диФеренцијације двојног смисла који има. Овдје би аналогија захтјевала, да се поступи као и с ријечју дужник, т. ј. да народну ријеч дуг задржимо за означење „обвезе" дужникове — а да за опће дужитељево ираво тражимо или створимо засебну ријеч. Али по већ поменутом начелу: не уводити без велике потребе новина ни у Форми ни у значењу живих народних ријечи, ми се постарасмо у колико је могуће било, одољети обичном искушењу аналогије и симетрије. Ријеч дуг, сама по себи, није ирионула уз личност. као што је урадила ријеч дужник; прва се може помислити и посве одлучено, апстрактно. Према томе, диФеренцијација се смисла може помнслити и надаље правити онако, како је то до сада правио сам народни језик, т. ј. мјестом које је давао, према смислу, у ставци самој ријечи дуг ; а. већ знамо да од тога није никад збрке бивало. На тај би начин, и облик и значење ријечи остали нетакнути. Али, с друге стране, може ииак бити случајева, особито кад се распространи употреба тачније писмености у правним пословима, да досадашњи начин одређивања смисла може остављати мјесто двојби, те неодређености. Чинило се дакле да и таке случајеве треба предвидјети и наћи им унаприједа начин. По томе, ако се у овакоме случају налази ријеч дуг са значењем пеђИит, тад ће се она, по аналогији сЈећг1ога , и узети искључиво за д,еШит, поставивши ријеч »ДУ г ' с У таки положај у изреци, како неће бити сумње о њеном искључном значењу. А већ је и онако израз овај много обичнији за <1ећ14ит, него ли за супротно значење. 1 ) Овдје би, на тај начин, облик потпуно сачуван био, а служило би се тек значење ријечи. Кад се напротив, ради о праву које овлашћује на тражбу судом, тад се облик мијења, те је за њ предложена, по подобију дужитељ а, ријеч дужење. Ријеч дужење има тим више изгледа на успјех, што је она у веома блиској родсвеној вези са глаголом дужити, из кога ми изведосмо горе поменуту ријеч дужитељ, — али

Ј ) Ријечи: дуговати, дуговање, дужаи , кад не издазе својим значевем из круга којим се ми овде бавимо, илају свагда иасивни смисао.