Branič

стр. 408.

в р а н и ч

број 9—18.

таее ставове, и тиме ииштили и њихов иравни значај, и дух и намеру законодавца, — ја ћу овде изнети на упоређење текст § 100. из грађан. законика од 25-ог марта 1844. год. као ориђинални, који § до данас није ни мењан ни допуњаван ни објашњаван, што се види из хронолошке и азбучне таблице на страни 256. 1877 год.; — и текст § 100 у издању од 1891 год., па ће се видети, да је овом издању дотични чиновник својом личном примедбом поништио прави смисао и дух и намеру законодавчеву у овоме § 100-ом. У грађ. законику од 25. марта 1844. § 100 гласи овако: »§ 100.« »За време трајања парнице брачне дужност ће бити суда духовног напред определити: припада ли невољној страни пристојан ужитак, који ће се по могућству и имању мужевљу свјетским судом измјерити. Такођер, {1ко би дјеце било, постараће се о међувременом њиховом снабденију и васпитанију.« И у издању грађ. законика од 1891 год. овакви је исти текст § 100-ог, али је дотични чиновник ко^ речи »н евољној« метуо звездицу, па после на дну листа ставио овакву своју примедбу: »*) У издању грађан. законика од 1873 год. и 1884. место речи » невољној с< стоји »мевмкој,« и за то се ова погрешка исправља по оригиналу," док међу тим ова издања од 1873 и 1884 год нису оригинали него само преписи, и то погрешно преписани, а оригинал је грађански законик од 25. марта 1844 год. па и ако ова примедба беше и погрешна по себи и од ненадлежног и неовлашћеног аутора и ако речи „невољна« и »нееика, <с ио духу и намери законодавчевој, беху не само различитог него и противног значења, опет наши судови апсолутно се држаше те примедбе и судише спорове по речи в невнна, сс а реч „невољна« сматраше као изостављену и не вредећу. Да реч -»невољна« и реч »невина« не само да правно стоје у великој разлици између себе, бар што се тиче текста § 100-ог грађ. законика, него чак нравно једна другу потиру — нетрају; — ја ћу то сад да докажем и потврднм самим законодавцем.