Branič

број 9—18.

в р а н и ч

стр . 435.

ник у почетку није имао стан у заводу већ у вароши. Колико су приходи давали могућности толико се и дозиђивало, поправљало и куповало. И дан дањи завод није потпуно довршен. Сваке се године у њему по нешто ново ствара. Главни је трошак што га је држава имала онај што је учињен у почетку, док се основало оно што је најпотребније, а после тога завод се у свему сам издржава и својом соиственом снагом проширује. Нема сумње да ће себе у брзо исплатити чим престане са својим дозиђивањем и прављењем потребних одељења. Истина он и данас далеко више вреди него што је на њега новца утрошено. Сама црква вреди на 60.000 Фор. аустр. вред. Како се у њему ради и о свему брижљиво води рачуна, најбољи је доказ тај, да је овај завод у 1897 години имао, по признању управника, 36.000 Фор. чисте добити ио одбитку свих заводских трошкова. Сва је та добит идуће године употребљена на проширење завода. Начин, на који је овај завод саграђен, и на који се и дан дањи проширује, даје нам очитог примера да би се и код нас могао подићи бар један овакав модеран казнени завод са мало новчаних жртава, а томе је, чини ми се, крајње време. Драг. Н. Солдатовић оудија првоот. суда за град Београд.

ПРЕДЛОГ ЗАКОНА о судовима, судијама и судијскиж испитима (ОВРШЕТАК) О платама судског особља Чл. 78. Законом овим одређују се судском особљу свију судова сталне годишње плате, које ће примити из државне касе на рачун буџета министарства правде, концем сваког месеца у онолико, колико им за тај месец припада, 29*