Branič

број 9 —18.

б р а н и ч

стр. 447.

О пензионисању судија и другог судског особља. Чл. 125. Ко у судској струци или иначе у служби државној наврши 10 година указне службе, задобија право на пензију. Ономе који је навршио 10 година указне службе, ово ираво доноси 50° /о његове систематичне плате, а свака даља година доноси му још 2 - 4°/ 0 тако, да онај који наврши 35 година указне службе у судској струци добија, као пензију, целу систематичну плату своју. Чл. 126. Више судско особље (в. чл. 121) може се пензионпсати: 1. Ако је онај, који се пензионише навршио 65 година старости, или је навршио 30 година указне службе. 2. Ако је онај, који се пензионише телесно или душевно оболео или изнемогао тако, да због тога општа седница касационог суда по захтеву Министра иравде одлучи да га треба пензионисати. 3. Кад општа седница касационог суда по поднетој тужби Министра правде или ириликом суђења о каквој дисциплинској кривици, а према ранијим дисциплинским кривицама и казнама дотичнога, нађе да га треба пензионисати; и 4. Кад ко сам захтева да се пензионише а по закону има права на пензију. Чл. 127. Старост онога који се пензионише мора бити утврђена доказом, који у недостатку крштенога писма, може бити школска сведоџба или ранија кондуитна листа, ако не би било признања дотачнога. Чл. 128. Да је ко постао телесно неспособан за службу узеће се, кад он због боловања у току једне године не дође на дужност три месеца узастопце или више пута преко године не буде на дужности више од четири месеца. Исто тако узеће се, да је за службу неспособан и онај, који у току од три године дана чешће и најмање по два