Branič

б р а н и ч

број 19—24.

Ми смо се потрудили, да у главним потезима изнесемо мишљење субјективне и објективне теорије о покушају, и као што се у самом току излагања могло видети, ми усвајамо разлоге објективне теорије, јер налазимо да је она рационалнија. Међу тим остављамо читаоцима да упореде разлоге једне и друге теорије, па. нека према својој оцени усвоје ону теорију, која их може впше придобити. IV. Који се покушај сматра као безопасан? Још у римском праву налазе се извесни трагови разликовања између свргпеног дела п покушаја. Римљани нису, до душе, били дошлп до тога, да поставе неке опште основе о покушају, али су код поједпних кривичних дела правили разлику између подобног и неподобног покушаја. Поједина партикуларна немачка законодавства у средњем веку (УоШбгесМе) казне извесне нападе на тело и живот, али не као покушај, већ као засебне злочине. А нека опет (81;ас1(; - иш! Сапс1гесћ1,е) казне и покушај као свршено дело. Највећа заслуга за постанак и развиће појма о покушају припада италијапским писцима. Они дају овакав иојам о покушају: „ Со^ћаге, а§геге, зес1 поп регИсеге," ге су захтевали да се блалхе казни. Отуда је даље ова мисао примл.ена и у опште немачко право. Овде се усваја у опште блажа казна за покушај. Али у овом столећу поједини казнени законици немачки, као баварски и прусгат, усвајају одредбе Францускога СоЛерепа1-а, те изједначују покушај са свршеним Делом. Међу тим садањи немачки законик казни покушај блаже него свршено дело. У овом столећу Фајербах први порфеће питање о томе : да ли треба казнити сваки покушај ? Он држи, да се казни само оиасам иокушај. Услед тога се почела правити разлика између подобних и неподобних средстава и предмета покушаја, а доцније су почели правити разлику између аисолутно и релативно неподобних средстава и предмета. Једни су за то, да се казни релативно неподобан покушај, а апсолутно неподобан да се не казни; а други — субјективисте — траже да се казни и апсолутно и релативно неподобан покушај. 11од апсолутно ненодобним предметом разуме се такав предмет, на кбме се ни у ком случају не може из-