Branič

стр. 288.

б р а н ii ч

број 3 ii 4.

нли најбоље руднике те се на тај начин образују-две војске мафдјоза, кој-има је поверено да нриуготове бираче. Отуда произилазе лретње. које се тичу имовине и личности, застрашивања, обећавања потпоре и савеза, батинања и великодушно точење чаше вина: Таква су средства. убедљивости којима се служе маФијози, _ да одлуче грађане да слободно врше своје право гласања. У политичким обзирима понављају се исти призори ; употребљују се исти начини са додатком, да маФијози, који за рачун својих газда потпомажу извесне кандидате, сматрају да су некажњиви што увеличава њихову жестину у испадању. На овај с-е начин врши народни суверенитет по разним изборним окрузима у Сицилији. Благодарећи овом моћном суделовању уиотребљеном за време административних, општинских и политичких избора, маФИЈози долазе до протекције и наклоности, што их осмељава, да истрају у своме племенитоме позиву. Нећу да истражујем, да ли је истина оно, што се недавно говорило у скупттини о извесном учешћу, али знам да мудра и честита влада., влада која је свесна своје задаће, требала би не само да презривоодбије извесне споразуме, већ шта више да казни и за свагда да разагна јавне управе п службенике, који би се усудили да оскврну своју службу, слабошћу и небрижљивошћу, која је срамнија још и штетнија од слабости, јер изопачава нравствене осећаје гра^ ћана, и пре или пс)сле доводи до ужасних последица. Желео бих осим тога да ни једна од влада, које су се ређале у Италији, и којима је спадала у дужност узвишена задаћа да политичкн васпитају Сицилију, не заслужи прекор, да је трпела системе п методе, који су могли само да увеличају зло, које је већ постојало. Сицилијанс.ком је народу ири^зода дала красне особине и интелектуалне и моралне, и ове особине, под повољним приликама, доиста би усрећиле ово острво. Кад се помисли на то, да се сицилијански народ подигао на висок ступањ моћи и цивилизације под Грцима, и да је шта више цветао под туђпнском владом Арапа, Свева, тешко је гледати где се он данас сматра као полудивљи народ, и то због грешака које нису његове. У самој мафији, која је једна од најтежих рана овога острва који год је навикао да испитује унутрашњу природу друштвених појава, приметићи у њеноме дну, особине, које су далеко од тога да буду за презирање, јер суштина мафије проистиче из мешавнне, гордости, јунаштва, личног достојанства, из погрешног схватања части и неизмерне жеђи за правдом. У будућпости, ови осећаји не би имали за последицу злочина дела, која су данас за оплакивање, већ племените грађанске вр—