Branič

стр . 264.

б р а н ii ч

број 3 ii 4.

шењу правосуђа, изнадажењу истине и доприноси да правосуђе може знатно и успешно вршити своју узвишену друштџену мисију. Са те узвитпене, тешке и свете дужности опстанарп је у овом реду осигуран само онима, који су дорасли за тај позив, јер без знања и способности, без иптелигентностн, моралности и племенитих осећаја не да се замислнти адвокат. Само људи иуни куражи и спреме, људи племенптих осећаја, људи слободни, пезависпи и неустрашими, који презиру стеге и који су у стању да свакој опасности смело у очи погледају, лаћају се адвокатске проФесије. Код свих образованих народа постојала је ова класа јавних службеиика и код свих је била од великог значаја и уважења. Далеко би ме одвело ређање имена великих и славом увенчаних адвоката почев од доба Јелина и Римљана па до даиас. Каково поверење уживају даиас адвокати у Француској, Белгији, Енглеској, Немачкој, Аустрији, једном речју'у свима образованим и срећним државама, свакоме је иознато. Довољно је нагласити да се том реду иоверавају дужности највећег поверења и уважења, па да се увиди колики је углед и како се високо цене адвокатп. На жалост код нас се прави у томе изузетак, јер овај ред ни из близа не ужива онај углед, какав адвокати имају у срећним државама. Мора се признати да кривица у главном пада на оне Факторе државне, који су по свом положају позвати да штите и бране ту неоспорно нотребну установу, а не да је сваком приликом понижавају и упропашћују. Оставимо прошлост, па видимо шта данас бива. Колика неоснована и погрешна повика пада на терет адвокатсног реда због самозваних адвоката и буцаклија? Колико је безобзирних увреда нанесено адвокатима изменама и допунама од 1899 год. у грађанском и стецншном поступку, чиме је адвокатски ред до крајности омаловажен и навалично гони на злоупотребу свог светог позива. Па ни нови закон о судијама није пропустио, а да адвокатима не учини неправду. Две године адвокатске службе сравњене су са једном годином судском! Зашто? Је ли то оправдано и одговара ли та несразмера истинској потреби? Без сумње не. Јер ако се тиме ишло на то да спречи прелазак из других струка у судску и тиме