Branič

БРОЈ 3 и 4.

М А Ф и Ј А

отр . 285.

рочито у Палерму, своја сместишта, своје посреднике, своје банкаре и т. д. МаФија је благодарећи слабости и анархији бурбонске владе иостала тако рећи, арава друштвена. установа. Али овог је жалосног стања, рећи ће можда ко, требало да нестане још 1860 год. као снега на сунцу. На несрећу то није било тако. Сицилији је међутим било потребно да се брзим старањем отклОни тешко зло, од којега је патила, а које су јој оставили у наслеђе Феудалност која је ту скоро уктгаута, и рћава владавина Бурбонаца. Њој је нарочито била потребна снажна управа, управа, која је у стању да учини да се осети сила закона, да стварно заштити н личност и пмовину, да изнова убеди гра^ане, да пм ваља имати поверења у власт и у правосуђе. Без сумње ово је предузеће врло тешко, али влади нису недостајале добре намере. Међутим последице нису одговориле очекивању из многобројних разлога, које свако зна, а које бп било дуго овде-*1а.брајати. МаФпја, сузбијана у својПм спољним појавима, тако рећи у корену, т. ј. у узроцима који су причинили те је постала и развпла се, губила је истина ослонца: њено је дејство имало све мањег обима и постајало све слабије; њени су се чланови морали чувати. Али је она наджпвела све то и старала се да се прилагоди новоме поретку. Многи чувени маФијози, нађоше начина, као и пређе, да уђу у Сотрадте- 5 сГ агтез, које су на нашу несрећу, трајале, као што рекосмо све до 1877 год. Други продужише да траже склоништа код великих баштиника и ту се у погледу своје безбедности, одржаваху исто тако као и пређе. На сваком већем пољском имању, потребан је као што је познато, ради обделавања: један надзорник, велики број раденика и више чувара (сига1о11), људи, којима је поверено чување и неговање стоке и т. д. Сваки баштиник, који неће своју земљу и своју стоку да изложи пљачкању крадљиваца п разбојника, принуђен је и дан дањи да попуњава своје особље из редова маФије. То исто чини и велики број власника рудника, да би се сачувао крађе и паљевине и да бп могао држати у запту своје раднике. Они маФијози, који ступају у службу код баштиника и код власника сумиорних рудника, добро се чувају да се не заваде са лругим маФијозима ; кад би то покушали да чине, били би сматрани као бешчасни, и пре или после би рђаво свршили. Они на против указују према другим маФијозима највећу пажњу а ови опет нрема томе, колики страх задају, добијају, када се земља даје брадич 19