Branič

стр . 526.

б р а н и ч

број 5 и 6.'

Према томе, ослобођењу свих сеоских кућа, у којима њихов сопственик станује, нема места. Та је погрешка учињена још 1884 год., када је донесен закон о непосредном порезу. И она је у толико већа, што се више не да лако исправити. Јер, којегод пажљиво пратио развитак нашег пореског система од 1884. год. до данас, могао је доћи до уверења, да, према расположењу скупштинске већине под свима владама, никаква измена, којом би се оволико и овако непосредно повећао терет тежачком сталежу, не би била усвојена. Оне године када је створен наш систем непосредних пореза, сеоски представници вероватно би нашли да је са свим природно оптеретити њихове куће као и све друге. Сада, после толико година, то се ослобођење сматра као стечено право, на које би мало који Министар Финансија смео ударити. Врло се често тврди код нас, да су сељаци преоптерећени порезом у односу према другим ,редовима становништва. С тога је од интереса да се на основу непобитних чињеница постави однос у пореском терету између сељака с једне и оних којих се не баве пољопривредом с друге стране. Међу овим последњима заузимају прво место чиновници и трговци. Кад се каже да је сељак преоптерећен порезом, онда се има у виду величина пореза распоређеног на земљиште, исто тако као кад је реч о оптерећености чиновника и трговаца има се у виду порез распоређен на плате или принос од радња. Али ваља узети у обзир и један други порески објекат, а то су зграде. Чиновници и трговци имају своје куће махом по варошима и варошицама, а сељаци по селима. Већ знамо да су ови последњи јако поштеђени тиме, што њихове куће не плаћају порез. Међу тим, куће по варошима и варошицама оптерећене су порезом, који подносе не само сопственици, већ врло често и закупници. Да ли се величином пореза на земљиште постиже једнакост, која је поремећена ослобођењем сеоских кућа? Ради тога потребно је да се види колико прихода добија сељак од једног хектара своје земље, па се по том може израчунати који део свог прихода одваја за порез јер се зна оптерећеност сваког хектара земљишта. 0. просечном приносу једног хектара било је чешће речи н у скупштини и ван ње, али се говорило скоро увек