Branič
*
БРОЈ 7 И 8. О ПОРЕЗУ НА ПРИХОД ОТР. 591.
порези нису прогресивни, а и код оних који су прогресивни, усвојена је различна стопа. Осим тога, као што је прогресивност ушла у наш порески систем без тачно одређених разлога, тако је и њена стопа утврђивана више на памет и по тренутном расположењу. Од непосредних пореза ирогресивни су код нас: порез на принос од рада и личнога рада, а ио последњим изменама у неколико и порез на принос од капитала. У порезу на прпнос од личнога рада има три врсте прогресивности; а у порезу на принос од радња две, што чини, с порезом на принос од капитала, шест разних прогресивности. Најмања, почетна, стопа нахоДи се у порезу на принос од личнога рада (1,5°/ 0 ), а највећа крајња, у порезу на принос од капитала (10°/ в ). Излагање би испало сувише компЛиковано, кад би се узеле у обзир све те разне прогресивности ради израчунавања њихове јачине. А како су од главног интереса само најважвије групе порез. обвезника, то се на мање важне нећемо задржавати. Према закону о непосредном порезу I. груна обвезника пореза на принос од личнога рада (чиновници, пензионари, учитељи, свештеници, нрактиканти, кметови, и т. д.) плаћа:
До
1000
динара
1,5°/о
Од
1001 до
1500
))
1,8%
1501 в
2000
))
2 °/„
»
2001 »
2500
))
2,2%
))
2501 »
3000
))
2,5%
))
3001 „
3500
))
2,8%
))
3501 »
4000
))
3,2%
))
4001 »
5000
))
3,5%
))
5001 »
6000
))
^ %
))
6001 »
7000
))
4,5%
))
7001 ,»
8000
5 %
))
8001 »
9000
))
5,5%
))
9001 »
10000
))
6 %
))
10001 »
12000
))
7 %
Преко
12000
динара
8 %
Да би се видело, да ли прогресивност овог нореза долази у први ред, треба израчунати колико долази на сваку главу оних посредних пореза, који највише терете сиромахе.