Branič

ВРОЈ 10-12 САМО У НЕЗАДОВОЉСТВУ ИЛИ ЖАЛВИ ИТД. СТР. 897.

у незадовољству, веН на дослеђењу, које је чињено по писму тога суда Ј\» 4361 а према примедбама Касационог Суда № 3788, којима је поништена апелациона пресуда № 118, те је с тога, сиор враћен у своје ирвашње стање, у каквом је био и ире иресуде, према чему имају се ценити и ови докази, поднесени приликом дослеђења — тач. 7. § 305. грађ. поступка —. Апелациони Суд не прими ове примедбе, већ даде 24 августа т. год. № 2940 ове противразлоге: „Иримедбама Касационог Суда од 31 октобра 1900 год. № 9055 поништена је пресуда Апелацпоног Суда од 6 маја исте године № 2078 само с тога разлога, што Апелациони Суд у смислу примедаба Касационог Суда $ 3788 није узео реч од парничних странака о околностима изложеним у истим примедбама, већ је одмах изрекао другу пресуду на основу истих примедаба. Према овоме, иредмет овај враНен је у ирвашње стање само за Аиелациони Суд у каквом је био и ире донесене његове иресуде, а не и ирема ирвостеиеном суду, иошто његова иресуда није ни оглашена за невредећу, те с тога ио §314. грађ. иостуика докази иоднети на дослеђењу у белешци .№ 16061 не могу се узети у иризрење, иошто су иоднеТи на дослеђењу које ]е било иосле изречене ирвостеиене аресуде, која је остала у снази Опгата седница Касационог Суда под № 7057 1901 одржала је у сили примедбе свога III одељења, а одбацила противразлоге Апелационог Суда. Овако истоветно пита.ње расправљено је у истом смислу и у општој седници Касационог Суда од 12 јуна 1901 год. «№ 5194. Ми сматрамо, да су одлуке опште седнице, у оба случаја, правилне и на закону основане и да је у овом питању до сада била стална судска пракса, да. се само у незадовољству иоднесени докази не иримају, а кад су овакви докази иоднесени на дослеђењу, иосле иримедаба Аиелационог или Касационог Суда, да су се ти докази увек ценили као и они иоднесени до ирве ирвостеиене иресуде. Велимо, да је судска пракса у томе стална, од времена од кад важи садашњи грађ. поступак, и смело можемо да потврдимо, да је ово новина у српском правосуђу, да се не примају докази^ који су поднесени на дослеђењу. Колико лн је пресуда изречено тек на основу доказа поднесених на дослеђењу?